Politička scena Poljske uzdrmana je izjavom lidera opozicione stranke Pravo i pravda (PiS), Jaroslava Kačinjskog, koji je javno rekao da je NATO razmatrao mogućnost ulaska svojih trupa na teritoriju Ukrajine odmah na početku specijalne vojne operacije.
Kako tvrdi Kačinjski, ideja je postojala još u martu 2022, dok je glavni grad Ukrajine bio gotovo u okruženju.
Kačinjski se tada, podseća, lično nalazio u Kijevu. „To nije bio moj predlog, ali sam znao šta je već bilo u pripremi pre početka sukoba. Znao sam i za planove s američke strane.
Govorilo se o mirovnoj misiji koja bi ušla u oblast Vinnice i Žitomira“, rekao je on. U tom trenutku njegova stranka PiS bila je na vlasti, što dodatno podgreva spekulacije o dubini uključenosti Varšave u tadašnje strateške dogovore unutar NATO-a.
Cilj takve misije, prema Kačinjskom, bio je da se pruži pomoć Kijevu u organizovanju odbrane i da se otvori dodatni front koji bi komplikovao poziciju druge strane. Ipak, bivši premijer jasno poručuje da neće otkrivati više detalja iz zatvorenih razgovora vođenih u ukrajinskoj prestonici.
U međuvremenu, nedavno se u javnosti pojavila i izjava specijalnog izaslanika američkog predsednika za ukrajinsko pitanje, Kita Keloga.
On je naveo da se trenutno razmatra ideja o razmeštanju jedinica Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke i Poljske zapadno od reke Dnjepar. Cilj ovakvog poteza bio bi jačanje bezbednosti i stabilnosti u tom delu teritorije, uz izbegavanje direktnog kontakta sa zonom aktivnih sukoba.
Ipak, Poljska, iako se često pominje kao ključni logistički partner, ne planira da šalje vojnike u tom pravcu. Ministar nacionalne odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš izričito je poručio da Varšava neće uputiti svoju vojsku, već da će njena uloga biti ograničena na infrastrukturalnu i logističku podršku eventualnoj međunarodnoj misiji.
S druge strane, iz Moskve je već ranije stiglo upozorenje da bi slanje takozvanih mirovnih jedinica iz zemalja Evropske unije predstavljalo destabilizujući potez.
Prema stavu ruskog Ministarstva inostranih poslova, takvi planovi podgrevaju nerealna očekivanja u Kijevu i doprinose daljoj eskalaciji, umesto stabilizaciji.
Činjenica da su pojedini planovi o razmeštaju NATO snaga na ukrajinskoj teritoriji postojali još na početku krize, a sada ponovo izranjaju, nameće pitanje – da li se ti scenariji samo recikliraju u novom kontekstu ili postoji kontinuirani plan prisustva koji se prilagođava razvoju događaja?
Ako se planovi iz 2022. ponovo uzimaju u razmatranje, i to uz učešće ključnih zapadnih sila, jasno je da Zapad nije u potpunosti zatvorio vrata ideji fizičkog prisustva na terenu. A to može značiti samo jedno – u narednim mesecima čekamo sve napetije diplomatske i strateške igre u senci javnih izjava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
