Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je gostujući na ruskoj televiziji izjavio da Moskva „mora biti spremna“ za mogući „prekid odnosa sa Evropskom unijom“, što bi proizašlo kao direktna posledica novih evropskih sankcija Rusiji, a posebno onih „koje stvaraju rizike za našu ekonomiju, uključujući i najosetljivija područja.
Ako želite mir, pripremite se za rat“, poentirao je ministar. Potparol Kremlja Dmitrij Peskov naknadno je saopštio da je izjava Lavrova izvučena iz konteksta. Evo kako glasi:
„Verujemo da bismo bili spremni za to. Mi smo komšije. Generalno govoreći, oni su naš najveći trgovinski i investicioni partner. Ovde posluju mnoge kompanije iz EU; postoje stotine, ili čak hiljade zajedničkih ulaganja. Ukoliko posao koristi obema stranama, naravno da ćemo sarađivati. Sa druge strane, siguran sam da smo postali potpuno samodovoljni u sferi odbrane. Moramo zauzeti isti položaj i u ekonomiji kako bismo mogli da se ponašamo u skladu s tim, ako ponovo vidimo (a što smo videli više puta) da se sankcije uvode u sferi u kojoj mogu stvoriti rizike za našu ekonomiju, uključujući i najosetljivija područja. Ne želimo da budemo izolovani od sveta, ali moramo biti spremni na to. Ako želite mir, pripremite se za rat“.
Sasvim je jasno da Lavrov ne navodi da će Rusija jednostrano prekinuti odnose sa EU – lopta je zapravo u rukama EU. Odgovor Lavrova je očigledno osmišljen da osvesti članove Evropske komisije (EK) kojom upravljaju bivša nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen i njen „šef“ spoljne politike Borel, koji je nakon svog katastrofalnog putovanja u Moskvu pokrenuo pitanje da Brisel teži nametanju dodatnih sankcija Rusiji.
Ranije ove nedelje, Peskov je bio primoran da da oštar odgovor: „Nažalost, Brisel i dalje govori o sankcijama, kao i Sjedinjene Države. To je nešto što nikada nećemo pozdraviti. To je nešto što nam se uopšte ne sviđa.“
Trgovina Rusije i EU nastaviće se, bez obzira na sve. EU je preko potrebna ruska energija; i Rusija je voljna da proda naftu, gas, gasovode i sve. To je isključivo posao. Ako EU to ne želi – iz bilo kog razloga – nema problema: Rusija nastavlja da razvija svoje poslovanje, uključujući energiju, širom istočne Azije.
Nedavno se govorilo i o stvaraju ose Nemačka-Rusija-Kina. Uvek relevantan Diskusioni klub Valdai, istraživački centar sa sedištem u Moskvi, na primer, pažljivo prati trgovinski aspekt strateškog partnerstva Rusije i Kine: „Američka politika će i dalje tražiti podelu između Kine i Rusije. Evropa ostaje važan partner Moskvi i Pekingu. Situacija u Centralnoj Aziji je stabilna, ali zahteva izgradnju rusko-kineske saradnje “.
Sa druge strane, besni atlantisti tvrde da je Navaljni direktno povezan sa Severnim tokom 2, kako bi potkopali njegovu izgradnju.
Razlog je taj što bi gasovod postavio Berlin na centralno mesto energetske politike EU i što bi samim tim, bar teoretski, dalo Nemačkoj veću autonomiju u odnosu na SAD, kada se radi o celokupnoj spoljnoj politici EU.
Dakle, sve se vrti oko suvereniteta. Svaki geopolitički i geoekonomski igrač zna ko ne želi bližu antantu između Nemačke i Rusije.
Sada zamislite hegemonističku Nemačku u Evropi koja stvara bliže trgovinske i investicione veze ne samo sa Rusijom, već i sa Kinom. Dakle, ko god je smešten u Beloj kući, nema šta drugo da očekuje od američke duboke države osim težnje ka dugogodišnjim sankcijama Rusiji.
Lopta je zapravo u rukama Berlina, čiji je strateški prioritet veći izvoz unutar EU, a najviše u Aziju.
Nemački industrijalci i poslovne klase tačno znaju šta Severni tok 2 predstavlja: sve asertivniji nemački suverenitet koji je srce EU, što se prevodi kao povećani suverenitet EU.
Nemačka sa većim suverenitetom, bliža Rusiji i Kini može biti ona dodatna sila koja američkom hegemonu slama leđa, zaključuje analizu Pepe Eskobar za Asia Times.
Webtribune.rs
