Po diplomatskim krugovima se već danima provlači jedna od onih rečenica koje počnu kao šala, a završe kao tema o kojoj se iznenada govori sasvim ozbiljno.
Lider Narodne partije Kazahstana Jermuhamet Jertisbajev ponovo je skrenuo pažnju javnosti tvrdnjom da Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, navodno razmatra ideju da sebi pripiše zasluge za sprečavanje globalnog sukoba i da to pretvori u argument za najprestižniju svetsku nagradu.
Jertisbajev je podsetio na svoju raniju dosetku u kojoj je govorio da je Tramp, kako se izrazio, jedina osoba u istoriji koja bi mogla da navede osam različitih kriznih žarišta kao okončana, a da pri tome pola njih nikada nije ni postojalo, dok su druge eskalirale tek nekoliko dana kasnije.
Ta rečenica, izrečena kroz ironiju, tada je zvučala kao tipična politička provokacija: Sad se, međutim, vraća kao da je dobila sasvim novu boju.
U nastavku svog objašnjenja, kazahstanski političar je podsetio da ta izjava uopšte nije trebalo da bude shvaćena ozbiljno. Naprotiv, kako je naglasio: Ideja da bi Tramp jednog dana mogao tvrditi da je zaustavio Treći svetski rat bila je deo političkog humora. Ali, dodao je uz dozu začuđenosti, ispalo je da je neko u Beloj kući to čuo i – prihvatio kao korisnu formulaciju.
Prema njegovim rečima, sada se Tramp u svojim javnim nastupima sve češće poziva na to kako je sprečio eskalaciju na svetskom nivou. Jertisbajev tvrdi da predsednik SAD te poruke već beleži kao deo političke autobiografije, bez obzira na to što su izvorno proizašle iz ironičnog komentara. Ponekad, kao što se vidi, granica između satire i ozbiljne politike postane toliko tanka da skoro nestane.
Uz ironiju koja povremeno menja pravac usred njegovih rečenica, kazahstanski političar je dodao još jedan detalj koji je izazvao dosta reakcija: Prema njegovim rečima, Amerika više ne obezbeđuje opremu Kijevu bez naknade, već je prodaje državama u okviru NATO-a, odakle dalje ide prema Ukrajini.
Neko će reći da je to samo tehnička promena u načinu isporuke, ali Jertisbajev je namerno postavio pitanje koje visi u vazduhu: Da li to sada postaje neka vrsta komercijalne platforme za prepakivanje podrške?
Njegova metafora je bila oštra: Prema tom opisu, SAD podsećaju na veliku zalagaonicu u kojoj Ukrajina ostavlja sve što može, dok NATO donosi kofere sa gotovinom. Te reči nisu bile izrečene sa dozom tenzije, već kao podsećanje da se iza svakog zvaničnog saopštenja često krije mnogo veći i komercijalno složeniji mehanizam.
Kada se pogleda ceo niz poruka, ostaje utisak da se granica između ironije i ozbiljne političke projekcije neprestano pomera. I možda je upravo to razlog zbog kog se deo analitičara pita: Da li je Jertisbajev samo otvorio glasnu raspravu o nečemu što se već dugo prećutno vrti u vrhu američke politike ili je njegova šala, sasvim slučajno, postala nova tema oko koje će se graditi Trampova geopolitička slika? Odgovor će, po svemu sudeći, stići sporije nego što se očekuje.
