Kada je Edvard Snouden otkrio ogromnu zaveru o programima nadzora američkih službi, to je bio idealan momenat za Dankana Kempbela koji je proveo decenije analizirajući jedan od najvećih vladinih programa – projekat Ešalon.
Tako je Kempbel jednu od najstarijih teorija zavera pretvorio u činjenicu: neko nas uvek sluša.
Šta je Ešalon?
Ubrzo nakon Drugog svetskog rata, pet glavnih svetskih sila – SAD, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada – potpisale su zajednički program nadzora.
Shvatajući važnost presretanja i praćenja obaveštajnih podataka, ovih pet zemalja potpisale su sporazum UKUSA, kako bi uskladile svoje obaveštajne aktivnosti.
Pojava satelitske tehnologije u kasnim 50-im godinama dovela je do brzog širenja programa, neselektivno nadgledajući sve komunikacione signale širom sveta.
Projekat P-415 – Ešalon, postao je program nadzora ovih pet država, mada ga je u potpunosti kontrolisala Nacionalna agencija za bezbednost – američka obaveštajna filijala koja deluje pri Ministarstvu odbrane.
Obaveštajna agencija Ujedinjenog Kraljevstva, Vladino sedište za komunikacije, ili GCHK, postala je sekundarni deo programa Ešalon.
Kroz program je presretnuto milijardu satelitskih komunikacija i skladišteno širom sveta, pre nego što bi ih „pročešljali“ računarski algoritmi u potrazi za ključnim rečima koje podižu crvene zastavice.
Ta tehnologija takođe može da cilja određene pojedince koristeći ne samo brojeve telefona, već i softver za prepoznavanje glasa.
Sposobnosti programa omogućavaju mu da cilja skoro svakoga na planeti, uključujući svetske lidere, preduzeća i privatnike. Uprkos ovoj činjenici, program vrlo često premašuje svoj tobožnji posao sprečavanja velikih terorističkih akata.
Gde se nalazi Ešalon?
Iako postoji čitav niz satelitskih presretačkih stanica Ešalon širom sveta, postoji nekoliko ključnih lokacija koje su istakli Kempbel i drugi uzbunjivači.
Najveća stanica nalazi se u Jorkširu, u Velikoj Britaniji, gde se dnevno nadgleda preko 300 miliona imejlova i telefonskih poziva.
Kempbel i kolege su istakli da su jasne indikacije stanica koje su uključene u projekat velike geodetske kupole, poznate kao radome. Ispod ovih kupolastih kućišta nalaze se sateliti, sakriveni od očiju javnosti koje može zanimati njihova upotreba.
U SAD-u, primarna stanica aktivnosti Ešalona prvobitno je bila u vojnom objektu za obuku Jakima, u Vašingtonu, ali je kasnije stanica preseljena u Kolorado, mesto složenije infrastrukture sa super-kompjuterima koji su u stanju da obrađuju velike količine podataka koji su tamo prikupljeni.
Još jedna važna baza je objekat za nadzor Pine Gap, smešten u blizini Alis Springs na australijskoj severnoj teritoriji. Kodnog naziva Rainfall, ova baza je glavno čvorište geolokacije mobilnih telefona, navodno neophodna za preciznije praćenje terorističkih napada dronovima.
Umesto da cilja određene ljude na osnovu tradicionalnih metoda, program cilja SIM kartice mobilnih telefona, što se pokazalo kao nepouzdana taktika koja često rezultira smrću nevinih civila.
Prema navodima Snoudena, stanice pod upravom SAD postoje i u drugim zemljama, uključujući Brazil, Nemačku, Indiju, Japan i Tajland.
Stanice kojima upravljaju GCHK i australijska obaveštajna služba postoje na Kipru, Keniji i Omanu. Sve globalno prikupljene informacije obrađuju se i šalju u sedište NSA-e u Fort Midu, u državi Meriland, gde se filtriraju pre nego što agencija odluči šta može da se deli sa drugim zemljama uključenim u program.
Pored presretačkih stanica na zemlji, SAD su lansirale u svemir nekoliko satelita vrednih milijarde dolara za presretanje signala. Ovi sateliti, imaju kišobrane prečnika 300 ft i postavljeni su u visoko eliptične orbite kako bi hvatali signale sa najšireg mogućeg područja.
Veruje se da su SAD lansirale nekoliko ovih satelita od ranih 90-ih, sa navodnom svrhom praćenja balističkih raketa.
TRUMPET, MERKUR i MENTOR su kodna imena data ovim satelitima, koji su u stanju da presretnu i prenose svaki tip signala za potrebe nadzora NSA.
To uključuje COMINT, komunikaciju između ljudi; ELINT, elektronski signali koji nisu glas, poput radara, satelita, telemetrije; MASINT, potpisi elektronskih aparata; i FISINT, elektromagnetne emisije za ispitivanja stranih vazduhoplovnih, površinskih i podzemnih sistema.
Webtribune.rs
