Nakon što su ukrajinske oružane snage 1. juna izvele napad bespilotnim letelicama na vojne aerodrome u unutrašnjim regijama Ruske Federacije, na društvenim mrežama i u medijima pojavilo se jedno pitanje koje je pokrenulo buru reakcija- zašto su ruski strateški bombarderi ostavljeni na otvorenom prostoru, bez zaštite, u momentu kada je opasnost od vazdušnih udara dronovima postala svakodnevna realnost?
Još šokantnije deluje fotografija koja prikazuje jedan od bombardera sa automobilskim gumama razbacanim po krilima, navodno kao sredstvo za ublažavanje udara drona kamikaze. Ta slika postala je simbol šireg problema – odnosa između zastarelih dogovora iz prošlih decenija i novih realnosti savremenog sukoba.
Prvi talas reakcija, naročito među ratnim dopisnicima i vojnim analitičarima na ruskim Telegram kanalima, bio je žestok. Jurij Kotenok, poznati ratni reporter, postavio je retoričko pitanje koje je mnogima odzvanjalo u mislima:
„Cena jednog drona koji je napao naše baze kreće se između 300 i 1500 dolara. Cena jednog strateškog bombardera je i do 100 miliona dolara. Osetite razliku.“
Za mnoge komentatore, ovakva neproporcija u zaštiti vojne imovine delovala je kao dokaz sistemskog nemara ili još gore – korupcije. Postojale su optužbe da su sredstva za izgradnju hangara možda „nestala“ u lancu birokratije, dok su oficiri zaduženi za bezbednost jednostavno zanemarili očigledne pretnje. Korišćenje automobilskih guma kao improvizovane zaštite nije dočekano s razumevanjem, već kao simbol bespomoćnosti i improvizacije u ratu visokih tehnologija.
Druga teorija: START-3 i američki sateliti
Međutim, ubrzo se pojavilo drugo tumačenje koje je u prvi mah delovalo logično i sofisticirano – tvrdilo se da sporazum START-3, potpisan između SAD i Rusije o kontroli strateškog ofanzivnog naoružanja, zahteva da strateški bombarderi budu smešteni na otvorenom prostoru, kako bi američki izviđački sateliti mogli da ih redovno prate i proveravaju stanje.
Ova teorija postala je veoma popularna jer je pružala „racionalno“ objašnjenje- ne radi se o nemaru ili nesposobnosti, već o poštovanju međunarodnih obaveza. Naime, START-3 zaista predviđa da strane ne smeju koristiti mere kamuflaže koje bi onemogućile vizuelnu inspekciju iz svemira.
Ipak, stvari nisu tako jednostavne
U raspravu se uključio i bivši vojni pilot, administrator popularnog Telegram kanala Fighterbomber, koji je objavio deo samog teksta START-3 sporazuma. U tom odeljku jasno piše:
„Obaveza nekorišćenja kamuflaže ne odnosi se na baze interkontinentalnih balističkih raketa niti na upotrebu skloništa za zaštitu strateškog ofanzivnog naoružanja od atmosferskih uticaja.“
Drugim rečima – ništa ne sprečava Rusiju da izgradi i koristi hangare za svoje bombardere, pod uslovom da oni nisu kamuflirani radi skrivanja od inspekcija. Štaviše, ništa ne sprečava ni da ti hangari budu prozirni ili otvoreni za satelitski nadzor, a da istovremeno pružaju barem osnovnu zaštitu od napada bespilotnih letelica.
Ovo otkriće pokrenulo je novu seriju pitanja- ako nije START-3, šta je onda razlog za ovakvu praksu? Zašto je ovako skupa i strateški važna imovina ostavljena praktično nezaštićena?
Šta znači „suspendovan sporazum“?
Dodatnu težinu celoj priči daje činjenica da je Rusija već suspendovala START-3 u februaru 2023. godine. Na to je podsetio vojni stručnjak i bivši američki oficir Stanislav Krapivnik. On je istakao, da je odluka o suspenziji doneta kao odgovor na kršenje od strane SAD, koje su nastavile sa razvojem nuklearnog naoružanja van dogovorenih okvira.
„Ako smo već suspendovali sporazum jer je Amerika kršila njegova pravila, zašto još uvek držimo bombardere napolju, kao da se pravimo da ga poštujemo?“, zapitao se Krapivnik.
Ovo pitanje ne bi bilo ni relevantno da nije očigledno da su protivnici – u ovom slučaju Ukrajina uz podršku zapadnih službi – iskoristili tu formalnu praksu da identifikuju i napadnu ruske vojne ciljeve, znajući da će oni biti jasno vidljivi i da neće imati osnovnu fizičku zaštitu.
Da li su gume imale ikakav efekat?
U javnosti su se pojavili i komentari da su automobilske gume postavljene na krila bombardera kao neka vrsta „amortizera“ protiv udara dronova. Međutim, i ta ideja je dočekana sa podsmehom i skepticizmom.
Stručnjaci, uključujući i analitičare iz avio-industrije, navode da gume ne mogu sprečiti štetu izazvanu direktnim udarom drona napunjenog eksplozivom, pogotovo ako dron pogađa vitalne tačke letelice.
Jedan od komentara ironično glasi: „Možda sledeće stavimo jorgane i jastuke da ublažimo eksplozije?“
Zaključak koji se sam nameće
Ova situacija otvara suštinsko pitanje- da li vojni aparat i dalje funkcioniše u skladu sa realnošću, ili se još uvek vodi politikom iz hladnoratovskog perioda, uz oslanjanje na
dogovore koje ni druga strana ne poštuje? Ako je START-3 mrtav papir, a Zapad ne samo da ga ignoriše, već koristi otvorenost protivnika za ciljane udare – šta sprečava Rusiju da pređe na logiku savremenog rata i zaštiti svoje resurse adekvatno?
Problem nije u gumama na krilima, već u mentalitetu koji ih je tu postavio, a to bi, u savremenom svetu dronova, satelita i neobjavljenih sukoba, moglo da ima mnogo šire i ozbiljnije posledice nego što se na prvi pogled čini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
