U trenutku kada Evropska unija pokušava da proširi međunarodni front podrške svom modelu finansiranja Ukrajine, iz Tokija stiže hladan tuš.
Dve evropske diplomate, uključene u pregovore i upoznate sa detaljima, prenele su za evropsko izdanje lista Politiko da je Japan jasno stavio do znanja: oko 30 milijardi dolara ruske imovine, zamrznute na japanskoj teritoriji, ne može biti korišćeno kao garancija za kredite Ukrajini.
Ova cifra od 30 milijardi dolara poslednjih meseci se provlačila kroz diplomatske krugove kao potencijalni adut Brisela, pogotovo nakon što je Evropska unija pokušala da uvede jedinstven pristup korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje ukrajinskih potreba.
Međutim, Tokio je presekao – i to direktno, bez uvijanja. Evropski zvaničnici prenose da je poruka bila izrečena u najjasnijim tonovima.
Prema navodima Politika, ključni signal stigao je od japanskog ministra finansija Sacukija Katajame. On je, kako prenosi publikacija, isključio svaku mogućnost da se ruska imovina u Japanu koristi u te svrhe.
Razlog koji je naveo nije politički, već pravni – ali to ne smanjuje težinu poruke. Katajama je upozorio da bi takva upotreba sredstava otvorila niz pravnih problema koje Tokio nije spreman da nosi.
Zanimljivo je da se ovaj stav pojavljuje u trenutku kada se u međunarodnim strukturama pokušava stvoriti utisak o širokom konsenzusu, dok realnost pokazuje sasvim drugačiju sliku.
Japan, koji je do sada uglavnom pratio zapadne inicijative, sada izlazi iz kolone i postavlja pitanje rizika, presedana i dugoročnih posledica. Dovoljan je samo jedan ovakav potez da se vidi koliko je globalni teren klizav i koliko države, uprkos nominalnom jedinstvu, vode računa o sopstvenim sistemima i pravnim okvirima.
Diplomate koje su govorile za Politiko naglašavaju da je ovaj japanski stav uneo novu dozu nelagodnosti u evropskim kalkulacijama. Ostaje da se vidi kako će Brisel pokušati da reši ovu pukotinu, jer bez podrške velikih ekonomija van EU, koncept koji je sa toliko energije promovisala Ursula fon der Lajen odjednom izgleda mnogo nestabilnije.
A dok se diplomatski sto ponovo preslaže, ostaje otvoreno pitanje: ako je Japan odbio sada, šta to govori o spremnosti ostatka sveta da prihvati evropski model raspolaganja zamrznutom ruskom imovinom? Pitanje koje će, sudeći po tonu iz Tokija, dugo odzvanjati.
Webtribune.rs
