U Deklaraciji o opstanku srpskog naroda nema ničeg spornog, ali dobro je da Srbija smireno i racionalno predstavi nacrt tog dokumenta i ključnim svetskim silama, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.
Deklaracija, odnosno Sporazum o sprečavanju asimilacije srpskog naroda, trebalo je da bude predstavljena na Dan državnosti Srbije, ali je predsednik Aleksandar Vučić zatražio da se to odloži nekoliko sedmica kako bi dobio širu međunarodnu podršku.
[adsenseyu1]
Razlog za ovakav potez srpskog predsednika Anđelković vidi u tome što je, kako kaže, već počela kampanja protiv usvajanja ove Deklaracije.
„U Sarajevu smo imali demonstracije sa mrtvačkim glavama, gde se svaki potez Srbije i Srpske usmeren ka očuvanju identiteta tretira kao šovinizam i ekspanzionizam“, podseća naš sagovornik.
Prema rečima Anđelkovića, s obzirom na naš „imidž“ iz ’90-tih i satanizaciju Srba u zapadnim medijima, dobro da Srbija smireno i racionalno, pre nego što se zvanično obelodani, predstavi nacrt Deklaracije i ključnim svetskim silama, od zapadnih do Rusije i Kine.
„Naprosto, da sve informiše da se radi o jednom minimalističkom pristupu zaštite prava nacionalnih zajednica van matičnih država, koji je u skladu sa evropskim standardima, jer tako nešto uistinu nije eskspanzionističko i dobro je da Srbija to svima pokaže. Na taj način dodatno demonstriramo koliko oni koji nas napadaju koriste jezik mržnje jer oni koji napadaju ovakvu Deklaraciju zapravo napadaju pravo Srba na egzistenciju. Odbijanje te Deklaracije je isto kao kada biste rekli — ne želim da Srbi postoje, jer kada se jednom narodu oduzme pravo na jezik, pismo i kulturu, negira mu se temelj identiteta, pa se samim tim i njegova egzistencija dovodi pod znak pitanja“, uveren je Anđelković.
Na pitanje da li u Deklaraciji ima nečeg spornog pa predsednik povodom njenog sadržaja želi široki konsenzus političkih činilaca u Srbiji, Anđelković kaže da ne misli da je bilo šta sporno jer je reč o načelnom aktu.
„Deklaracija je nešto što je temelj budućeg delovanja, a na nju će se sigurno nadovezivati akcioni planovi i konkretni programi za pojedine zemlje. Na jedan način će se raditi sa Srbima u Crnoj Gori, na drugi sa Srbima u Makedoniji i Rumuniji. U Rumuniji Srbi imaju skoro sva prava i možda im treba neka manja podrška, dok su u Crnoj Gori izloženi identitetskom genocidu. Dakle, biće različitih pristupa koji će biti konkretizovani kroz akcione planove“, objašnjava Anđelković.
Da se Deklaracija pojavila pred beogradske izbore, dodaje naš sagovornik, od dela opozicije bila bi protumačena kao predizborni potez i nešto što donosi deo nacionalno opredeljenih glasača.
[adsenseyu1]
„Mislim da je dobro da se deklaracija obelodani nakon izbora i da se svakako traži konsenzus oko toga od svih partija, jer bi bilo neracionalno ne podržati tako nešto. Ovde se radi o pravima Srba da koriste svoj jezik, da se zovu Srbima i da se bez straha tako izjašnjavaju od Crne Gore do drugih država u regionu gde su Srbi ugroženi. Ne radi se o političkom već o identitetskom programu, pa bi bilo neracionalno ne podržati ga. Međutim, u predizbornoj kampanji svaka stvar se koristi, pa bi otuda vlast bila optužena da je to iskoristila radi dobijanja poena, a opozicija se ne bi sa tim predlogom solidarisala“, smatra Anđelković.
Inače, Sporazum bi uskoro trebalo da usvoje parlamenti Republike Srpske i Srbije, a Vlada Srpske već je dala saglasnost na predloženi tekst.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
