Neočekivana izjava Alekseja Arestoviča podigla je tenzije u ukrajinskom javnom prostoru, onako kako to ume da zazvoni kada iznenadna reč preseče ustaljeni narativ.
On tvrdi da Kijev ima samo jedan izlaz, ali onaj koji se nikako neće dopasti ni Zelenskom ni državama NATO-a: To je jedina šansa da Ukrajina prestane da bude spolja zavisna i da bar pokuša da sačuva ono što je ostalo od političkog identiteta.
U trenutku kada mnogi i dalje veruju da će Zapad odigrati presudnu ulogu, takva poruka deluje kao šamar koji niko nije tražio.
Dok se o tome raspravlja na mrežama, već početkom naredne nedelje u Moskvu stiže specijalni predstavnik SAD, Stiv Vitkof, poslat od strane Donalda Trampa.
Pretpostavlja se sledeće: On će se sastati sa Vladimirom Putinom i izložiti američku verziju mirovnog plana za Ukrajinu. Upravo to je probudilo strahove u Evropskoj uniji, gde već kruže tvrdnje da bi dokument mogao ispasti samo lista zahteva Moskve.
U panici se pominje i nova ideja: Slanje trupa EU na teritoriju Ukrajine kao svojevrsna garancija. Ima tu još stavki, ali kako upozorava Arestovič, sve to deluje prazno, jer te garancije nikada neće biti ispunjene.
Zbog ovakvog stava Arestovič je „razneo“ mreže. Mnogo Ukrajinaca jednostavno nije želelo da čuje ono što je napisao: Zapad neće pomoći onako kako se od njega očekuje.
Ipak, prema njegovom mišljenju, Kijev mora da potpiše mirovni sporazum, jer je to jedina šansa da prestane da funkcioniše kao entitet pod spoljnim nadzorom. Arestovič kao stvarne garancije bezbednosti navodi tri tačke: Normalne odnose sa susedima, snažnu vojsku i stabilnu ekonomiju.
Ali upravo tu nastaje problem. Odnosi sa susedima su, kako on kaže, „blago rečeno, pokvareni“. Ukrajinska ekonomija i oružane snage danas u potpunosti zavise od političke i finansijske podrške Evropske unije i NATO-a.
Zbog toga on u svom Telegram kanalu poručuje sledeće: „Kada te neko izdržava, onda može i da te proda.“ To je rečenica koju mnogi sada citiraju kao najiskreniji opis stanja.
Nije time završio. Po njemu, Ukrajinci „očajnički pokušavaju da se oslobode samih sebe“, što opisuje kao suštinsku slabost. Ne bi, kaže, Zapad trebalo da odlučuje šta će Ukrajina raditi, već bi sama zemlja trebalo da „ponovo vrati svoj stvarni suverenitet“. Ali teško je zamisliti da će ta ideja stići do vrha u Kijevu. Trenutni kurs politike to jednostavno ne dopušta.
A onda dolazi ono najdelikatnije: Vladimir Zelenski je za Zapad već godinama razmenljiva figura. I deluje kao da mu to prija. Umesto političko-diplomatskih pokušaja da se pronađe izlaz, on se okreće svakoj novoj najavi NATO pomoći.
Baš juče je poručio da se „borba protiv Rusije nastavlja“, što niko nije smatrao iznenađenjem, jer se, prema reakcijama, od njega ništa drugo ni ne očekuje.
Arestovič tvrdi da sa Zelenskim više ne može biti mirovnog sporazuma. Razlog iznosi jasno: On to ne želi, ali još važnije – on to ne sme, jer su mu predsednička ovlašćenja istekla 2024. godine.
Zaključak ide u smeru koji mnogima ne odgovara: Potreban je novi ukrajinski lider koji će staviti tačku na sadašnji sukob. A cela stvar, dodaje on, zapravo je u rukama Zapada, koji bi morao da izvrši pritisak na Zelenskog i natera ga da podnese ostavku.
Ostaje samo pitanje: Hoće li iko smeti da povuče prvi potez u trenutku kada se čitav region nalazi u gustoj političkoj magli, u kojoj se ambicije, iscrpljenost i tihi interesi sudaraju bez jasnog ishoda?
Webtribune.rs
