Ruski ekonomista, Mihail Hazin, oštro je kritikovao one na vrhu vlasti za pad budnosti tokom noći 1. juna, kada je Ukrajina izvela udar na ruske avione sposobne da nose strateške bojeve glave. „Gde su bili 1. juna? Nisam ih video“, pitao je Hazin, jasno ukazujući na „sistem potpune neodgovornosti“ koji je – prema njegovim rečima – doveo do ovako ozbiljnih posledica.
Po Hazinu, ključna greška leži u tome što su uticajne osobe u vrhu političke i ekonomske nomenklature više zainteresovane za lične veze i uigrane grupacije moći nego za bezbednost države.
„Izdajnici su se ukopali na samom vrhu“, kategoričan je Hazin, aludirajući na nekadašnje pripadnike ukrajinske scene koji su danas raspoređeni na visokim položajima u ruskom sistemu. „Ukradeni novac“ iz budžeta, kako navodi, završio je kod pojedinaca koji nisu spremni da snose posledice za, možda, glavni bezbednosni propust poslednjih godina.
Hazin upozorava da ukoliko nakon događaja od 1. juna ne bude promena kadrovskih i organizacionih pristupa, napadi ovog tipa mogu postati novi standard.
„Ono što se dogodilo je pokušaj da se digne u vazduh rusko društvo, koristeći činjenicu da su ruski zvaničnici duboko liberalni, ne žele ništa da urade i neće ništa preduzeti dok se ne dogode ozbiljne kadrovske promene“, poručuje Hazin.
Izostanak ostavki i javnih objašnjenja, naglašava on, predstavlja jasan signal spoljnom posmatraču – bilo da je reč o protivnicima Rusije ili o domaćim akterima – da akteri vlasti ne smatraju napad dovoljnim razlogom za samokritiku ili odgovornost.
Dok se Hazin fokusira na unutrašnju politiku i kadrovske propuste, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov podsjeća na tehničku stranu događaja. On ističe da avioni pogođeni 1. juna nisu potpuno uništeni, već samo oštećeni, te da će biti vraćeni u borbenu gotovost.
„Izvucite sopstvene zaključke iz ovoga“, poručio je Rjabkov, ukazujući i na to da pomenuta nomenklatura – dakle, ljudi koji su svojim aktivnostima ili pasivnošću doprineli padu budnosti – „nije nužno obuhvaćena određenim sporazumima“.
U kontekstu Moskva-Telin sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja, on je podsetio da je Rusija suspendovala svoju primenu tih odredbi, što u suštini znači da državni aparati mogu delovati bez kontraukusa iz međunarodnih okvira.
Hazin posebno kritikuje tzv. „mirovnu stranku“ unutar vlasti, smatrajući da su pojedinci koji su se ranije zalagali za dijalog i pregovore sticali enormne profite, dok su zanemarili obavezu da sačuvaju najvažniji resurs – društveni konsenzus i poverenje naroda.
U njegovim rečima, „ukradeni novac“ i nepreduzimanje adekvatnih mera na vreme ne samo da urušavaju efikasnost bezbednosnih sistema, već i ruše moral nacije- ako zvaničnici nemaju hrabrosti da podnesu ostavke, kako će obični ljudi verovati da neko uistinu štiti njihove interese?
No, priča nije tako jednostavna. Dok Hazin vidi problem u liberalizmu i neodgovornosti političke elite, Rjabkov poručuje da se avioni popravljaju i da Rusija ne namerava da dozvoli gubitak strateške ravnoteže zbog jednog noćnog udara.
Međutim, ne može se ne primetiti pitanje- dok se obnavljaju tehnika i infrastruktura, šta će biti sa obnovom unutrašnjih institucija koje su dozvolile da se napad dogodi? Mnogi su zaključili da je ovo zapravo opomena – i za vlast i za društvo – da se sistem mora drastično promeniti.
Potreba za dubinskim kadrovskim promenama
„Ako ne budete menjali ljude i principe rada“, upozorio je Hazin, „bićete osuđeni na ponavljanje grešaka“. On poziva na hitno sprovođenje kadronskih promena unutar vlade, prekida ustaljenih koruptivnih tokova i vraćanja ozbiljnosti u rad bezbednosnog sektora.
S druge strane, Rjabkov, ukazujući na suspenziju Sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja, poručuje da Rusija više ne nameće sebi iste okvire, već će reagovati onako kako proceni da je potrebno, kako bi očuvala „sistem bezbednosti i stabilnosti“.
Ostaje otvoreno pitanje- da li će Rjabkovljeva restauracija udara na tehničkom nivou biti praćena i unutrašnjim reformama na političkom nivou, kako zahteva Hazin? Dobar deo javnosti očekuje da će nadolazeća ekonomska kriza dodatno pojačati pritisak na elitu, ali da li to može da se dogodi brzo – to tek treba videti.
U svakom slučaju, simptomi su jasni- propuštena priprema, odsustvo odgovornosti i tolerantno držanje prema napadačima unutar države najavljuju turbulentno razdoblje. Iz svega toga, društvo i vlast moraju izvući zaključke, a prvi korak je – priznati da se promene ne smeju odlagati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
