„U ovom trenutku ne postoji veća vest na svetu od Ivermektina“ – kaže najprodavaniji autor „NJujork tajmsa“.
Pa zašto je onda novinari ne objavljuju?
Majkl Kapuco, najprodavaniji autor NJujork tajmsa, nedavno je objavio članak pod naslovom „Lek koji je dešifrovao Kovid“. Članak od 15 stranica beleži ogromnu borbu doktora koji su u prvom redu odbrane na svim kontinentima, da se lek Ivermektin odobri kao terapija za lečenje Kovid-19, kao i neumorne napore novinara, medija i kompanija na društvenim mrežama da te planove osujete.
Zbog Ivermektina, kaže Kapuco, „stotine i hiljade, tačnije milioni, ljudi širom sveta, od Utar Pradeša u Indiji do Perua i Brazila, ostaju živi a ne umiru.“ Ipak, mediji su učinili sve što mogu da „raskrinkaju“ ideju da Ivermektin može poslužiti kao efikasan, lako dostupan i pristupačan tretman za Kovid-19. Oni su odbacili argumente zdravstvenih regulatora širom sveta da jednostavno nema dovoljno dokaza koji opravdavaju njegovu upotrebu.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Sa svoje strane, Kapuco je kao reporter, „svojim očima video drugu stranu priče“ koja nije nigde objavljena. Priču o mnogim pacijentima u SAD kojima je Ivermektin spasio živote i o pet lekara koji su vodili bitku za spasavanje života širom sveta, Polu Mariku, Umbertu Meduriju, Hose Iglesiasu, Pjeru Koriju i DŽou Varonu.
To su sve visokoodlikovani lekari. Svojim vođenjem Saveza za kritičnu negu Kovid-19 na prvoj liniji fronta (FLCCC), već su poboljšali tretman Kovid-19 otkrivajući i promovišući upotrebu kortikoidnih steroida protiv virusa. Ali njihovi pozivi na upotrebu Ivermektina naišli su na zid otpora zdravstvenih regulatora i na zid ćutanja medija.
„Zaista bih voleo da svet vidi obe strane“, jada se Kapuco. Ali, nažalost, većina novinara nije zainteresovana da ispriča drugu stranu priče. Čak i da jesu, njihovi izdavači bi verovatno odbili da to objave.
To može objasniti zašto je Kapuco, novinar koji je šest puta nominovan za nagradu „Pulicer“, najpoznatiji po svojim bestselerima „NJujork tajmsa“, publicističkim delima Blizu obale i Soba ubistva, na kraju objavio svoj članak o Ivermektinu u „Mauntin houmu“, mesečnom lokalnom časopisu za planine Pensilvanije i region NJujork Finger Lejks, čiji je urednik Kapucova supruga. To je i razlog zašto sam odlučio da današnji post posvetim Kapucovom članku. Jednostavno rečeno, što je moguće više ljudi, posebno novinara, mora pročitati njegovu priču.
Kako sam Kapuco kaže: „Ne znam za veću priču na svetu.“
Potpuno pomračenje vesti
Dana 8. decembra 2020. godine, član FLCCC-a, dr Pjer Kori, dao je devetominutno strastveno svedočenje na sastanku Odbora za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Država o moćnim antivirusnim, protivupalnim prednostima Ivermektina.
Ukupno 9 miliona ljudi (uključujući i mene) pogledalo je video na Jutjubu pre nego što ga je uklonio Gugl, vlasnik Jutjuba. Kako Kapuco iscrpno iznosi, i tradicionalni i društveni mediji su se potrudili da zadrže ljude u mraku o Ivermektinu.
To je bilo toliko efikasno da čak i u nekim zemljama koje su imale najveću korist od njegove upotrebe (poput Meksika i Argentine) mnogi ljudi nisu svesni njegovog postojanja. I to ne čudi s obzirom na to koliko malo informacija zapravo prodire u javnost.
Pomračenje vesti od strane vodećih svetskih medija sručilo se na Ivermektin poput gvozdene zavese. Novinari koji su trubili o teroru Kovid-19 u Indiji i Brazilu nisu prijavili da je Ivermektin slomio varijantu P-1 u brazilskim kišnim šumama i ubio Kovid-19 i sve njegove varijante u Indiji.
To što je Ivermektin spasavao desetine hiljada života u Južnoj Americi nije bila vest, ali ismevanje seljaka sa kontinenta zbog uzimanja konjske paste jeste. Novinari su poricali svetsko znanje o najefikasnijim terapijama koje spasavaju živote u vreme pandemije, rekao je Kori, posebno među starijim osobama, osobama tamnije puti i siromašnima, dok su kršili ruke zbog tragedije različitih stopa smrtnosti.
Tri dana nakon Korijevog svedočenja, reporter za proveru činjenica „Asošiejted presa“ intervjuisao je Korija koji je dvadeset minuta prepričavao sve postojeće dokaze sa suđenja (preko petnaest nasumičnih i nekoliko opservacionih suđenja) koji svi pokazuju dramatične prednosti Ivermektina.
Zatim je napisala: „PROCENA ASOŠIEJTED PRESA: Netačno. Nema dokaza koji potvrđuju da je Ivermektin siguran ili efikasan tretman protiv Kovid-19.“ Kao i mnogi kritičari, ona nije detaljno istražila podatke ili dokaze o Ivermektinu, već je samo odbacila zbog „nedovoljnih dokaza“, citirajući umesto toga nedostatak preporuka Nacionalnog instituta za zdravlje ili Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Bilo koji detaljni opis stvarnih dokaza stavio bi AP i agencije za javno zdravlje u tešku poziciju da objasne kako se životi hiljada siromašnih ljudi u zemljama u razvoju ne računaju po ovim pitanjima.
Ne samo u medijima, već i na društvenim mrežama, Ivermektin je inspirisao čudan novi oblik zapadnog i farmaceutskog imperijalizma. Brazilsko ministarstvo zdravlja objavilo je 12. januara 2021. godine za svojih 1,2 miliona sledbenika da ne čekaju sa Kovid-19 dok ne bude prekasno, već da „odu u zdravstvenu jedinicu i zatraže rano lečenje“, nakon čega je Tviter uklonio zvaničnu izjavu o javnom zdravlju suverene pete najveće nacije na svetu zbog „širenja obmanjujućih i potencijalno štetnih informacija“ (rani tretman je kod za Ivermektin).
Slovačko Ministarstvo zdravlja objavilo je 31. januara na Fejsbuku svoju odluku da dozvoli upotrebu Ivermektina, zbog čega je Fejsbuk uklonio taj post i uklonio celu stranicu na kojoj se nalazio (tim Ivermektin za lekare) sa 10.200 članova iz više od 100 zemalja.
Uspeh Ivermektina u borbi sa Kovid-19
U Argentini, profesor i doktor Hektor Karvaljo, čije su profilaktičke studije čuvene među drugim istraživačima, kaže da je sva njegova naučna dokumentacija o Ivermektinu brzo uklonjena sa interneta. „Plašim se“, pisao je Mariku i kolegama, „da smo pogodili najosetljiviji organ kod ljudi: novčanik…“ Kako se Korijevo svedočanstvo približavalo broju pregleda od 9 miliona, Jutjub, koji je u vlasništvu Gugla, obrisao je njegovo zvanično svedočenje pred Senatom, uz objašnjenje da ugrožava zajednicu. Korijev najveći glas je utišan.
Najsnažniji entitet na zemlji
Malkom Iks jednom je nazvao medije najsnažnijim entitetom na zemlji. „Oni imaju,“ rekao je, „moć da nevinog učine krivim i krivog nevinim, i to je moć. Zato što oni kontrolišu umove mase.“ Danas je ta moć prožeta sa moći najvećih svetskih tehnoloških i društvenih medijskih kompanija.
Zajedno društveni i tradicionalni mediji imaju moć da učine da lek koji je spasio verovatno milione života tokom trenutne pandemije nestane iz razgovora. Kada ga i pominju, skoro uvek je u negativnom svetlu. Neke medijske organizacije, uključujući „NJujork tajms“, čak su dodale reč „kontroverzno“ ispred reči Ivermektin – leka koji je učinio toliko dobrog u svom 40-godišnjem životu da su njegovi tvorci 2015. dobili Nobelovu nagradu za medicinu.
Bez obzira na to, mnogi lekari na prvoj liniji fronta pokušali su da uvere svoje zdravstvene regulatore u nenadmašnu efikasnost i bezbednost Ivermektina kao terapije za lečenje Kovida. Oni uključuju dr Tesu Lori, istaknutog nezavisnog medicinskog istraživača koja, kako izveštava Kapuco, procenjuje bezbednost i efikasnost lekova za SZO i Nacionalnu zdravstvenu službu (NZS) kako bi postavili smernice međunarodne kliničke prakse:
„Ona je pročitala svih dvadeset sedam studija o Ivermektinu koje je Kori citirao. Dobijeni dokazi su dosledni i nedvosmisleni“, izjavila je i poslala brzu meta-analizu, epidemiolokalni statistički pregled više studija koji se smatra najvišim oblikom medicinskog dokaza, direktoru NZS-a, članovima parlamenta, kao i video zapis premijeru Borisu DŽonsonu sa porukom „dobra vest… da sada imamo čvrste dokaze o efikasnom lečenju Kovid-19 …“ i Ivermektin treba odmah „globalno i sistematski usvojiti radi prevencije i lečenja Kovid-19“.
Ignorisana od strane britanskih čelnika i medija, Lori je sazvala celodnevnu BIRD video konferenciju – Razvoj situacije o preporuci Ivermektina u Britaniji – sa više od šezdeset istraživača i lekara iz SAD-a, Kanade, Meksika, Engleske, Irske, Belgije, Argentine, Južne Afrike, Bocvane, Nigerije, Australije i Japana. Oni su vrednovali lek koristeći potpuni „okvir za donošenje odluka“ koji je „zlatni standardni alat za razvoj smernica kliničke prakse“ koji koristi SZO, i došli su do zaključka da bi Ivermektin trebalo da pokrije svet.
„Ponajviše možete mi verovati jer sam i ja doktor, pre svega“, rekla je Lori premijeru, „sa moralnom dužnošću da pomažem ljudima, da ne nanosim štetu i da spasavam živote. Molimo vas da sada počnemo da spasavamo živote.“ Nije dobila odgovor.
Koristi Ivermektina potvrdili su i dr Endru Hil, renomirani farmakolog Univerziteta u Liverpulu i nezavisni medicinski istraživač, i viši istraživač Svetske zdravstvene organizacije/UNITAID istraživač potencijalnih tretmana za Kovid-19.
Hilov tim od dvadeset i tri istraživača u dvadeset tri zemlje izvestio je nakon devet meseci traženja leka protiv Kovid-19 i pronalaska samo neuspeha poput Remdesivira -„poljubili smo mnogo žaba“ – Ivermektin je bila jedina stvar koja je delovala protiv Kovid-19, a njegova sigurnost i efikasnost bili su zapanjujući -„zaslepljujuće pozitivni“, rekao je Hil, i „transformativni“. Istraživač SZO zaključio je da je Ivermektin smanjio smrtnost od Kovid-19 za 81 odsto.
Zbog čega se toliko odugovlači?
Ipak, većina zdravstvenih regulatornih tela i vlada nastavljaju da odugovlače. Kažu da je potrebno više dokaza. Za to vreme, doktori u većini zemalja širom sveta nemaju rane ambulantne lekove koji bi mogli da im pomognu u borbi protiv najgore pandemije u ovom veku. Oslanjajući se na svoje iskustvo, Kapuco opisuje odsustvo tretmana za Kovid-19 kao globalnu krizu: „Kada je moja ćerka Grejs, potpredsednica jedne njujorške reklamne agencije, nedavno obolela od Kovid-19, stavljena je u karantin u „hotel Kovid“ na Tajms skveru sa beskućnicima i putnicima u karantinu.
Brave na vratima njene sobe su uklonjene. Medicinske sestre hodale su hodnicima kako bi je držale u sobi i budile svake noći radi provere vitalnih funkcija -da je ne leče, jer ne postoji odobren tretman za Kovid-19; samo u slučaju da joj kiseonik padne, prebacili bi je u bolnicu, gde postoji samo jedan odobreni tretman za Kovid-19, steroidi koji mogu sprečiti otkazivanje pluća.
Postoje tri moguća objašnjenja zašto zdravstvena regulatorna tela odbijaju da odobre upotrebu izuzetno obećavajućeg, dobro podnošljivog leka bez etikete kakav je Ivermektin:
§ Kao generički lek, Ivermektin je jeftin i široko dostupan, što znači da bi Big Farma zaradila mnogo manje novca ako bi ovo postalo početna terapija protiv Kovida.
§ Druge farmaceutske kompanije razvijaju svoje nove terapije za Kovid-19 koji bi se morali direktno takmičiti sa Ivermektinom. Oni uključuju originalnog proizvođača Ivermektina, Merk, koji ima antivirusno jedinjenje molnupiravir, koje je u trećoj fazi kliničkih ispitivanja za Kovid-19. To bi moglo objasniti nedavnu izjavu kompanije u kojoj se tvrdi da „nema nikakvih naučnih osnova za potencijalni terapeutski efekat Ivermektina na Kovid-19.
§ Ako se odobri kao terapija za Kovid-19, Ivermektin bi čak mogao ugroziti odobrenje za hitnu upotrebu dato vakcinama protiv Kovid-19. Jedan od osnovnih uslova za odobrenje hitne upotrebe vakcina koje se trenutno koriste protiv Kovida je da ne postoje alternativni tretmani za tu bolest. Kao takvi, ako bi Ivermektin ili neki drugi obećavajući lek, poput Fluvoksamina, bili odobreni kao efikasan rani tretman za Kovid-19, vakcine bi mogle ostati bez dozvole.
Ovo bi moglo da objasni zašto povoljni, lako dostupni i minimalno toksični lekovi nisu dobili novu namenu za upotrebu protiv Kovida, uprkos sve većem broju dokaza koji potvrđuju njihovu efikasnost.
Ivermektin je već odobren kao terapija protiv Kovid-19 u više od 20 zemalja. One uključuju Meksiko, gde je gradonačelnik Meksiko sitija, Klaudija Šajnbaum, nedavno rekla da je lek smanjio hospitalizaciju za čak 76%. Od prošle nedelje, 135,000 stanovnika grada dobilo je ovaj lek kao terapiju. Vlada Indije – druge najbrojnije države u svetu i jedne od najvećih svetskih proizvođača lekova – takođe je preporučila upotrebu Ivermektina kao rane ambulantne terapije protiv Kovid-19, što je u direktnoj suprotnosti sa savetima SZO.
Dr Vikas P. Sukhatme, dekan Medicinskog fakulteta Emori, nedavno je napisao u kolumni za „Tajms ov Indija“ da će upotreba lekova poput Ivermektina i Fluvoksamina u Indiji verovatno „brzo smanjiti broj pacijenata sa Kovid-19, smanjiti broj onih koji zahtevaju hospitalizaciju, dodatni kiseonik i intenzivnu negu i poboljšati ishode kod hospitalizovanih pacijenata.
Četiri nedelje nakon što je vlada uključila Ivermektin i Budezonid u svoje procedure za rano lečenje, zemlja je zabeležila najniži broj slučajeva u 40 dana.
U mnogim indijskim regijama broj slučajeva opada gotovo vertikalno. U glavnom gradu Delhiju, kao i u Meksiko sitiju, broj hospitalizovanih je opao. U roku od 10 dana popunjenost jedinica za intenzivnu negu pala je sa 99% na 70%. Smrtni slučajevi takođe opadaju. Odnos pozitivnosti testa opao je sa 35% na 5% za samo mesec dana.
Jedan izuzetak od ovog trenda je država Tamil Nadu, gde slučajevi i dalje rastu. Ovo može imati veze sa činjenicom da je novoizabrani guverner države, MK Stalin, odlučio da isključi Ivermektin iz regionalnog protokola lečenja u korist Remdesivira. Rezultat? Porast slučajevi. Krajem prošle nedelje, Stalin je ponovo preokrenuo kurs i ponovo uzeo Ivermektin.
Formiran je jasan obrazac među narodima i teritorijama koji snažno podržava navodnu efikasnost Ivermektina. I ta efikasnost je obilno dokazana u tri meta-analize.
Odluka Indije da usvoji Ivermektin, uključujući i kao profilaksu u nekim državama, već je potencijalna promena igre. Kao što sam napisao pre tri nedelje, ako broj slučajeva, hospitalizacija i smrtnih slučajeva opadne u Indiji tako brzo kao u drugim zemljama koje su usvojile Ivermektin, to bi čak moglo postati prekretnica. Ali da bi se to dogodilo, vesti moraju dopreti do dovoljno očiju i ušiju. A da bi se to dogodilo, reporteri moraju, kako kaže Kapuco, početi raditi svoj posao i izveštavati obe strane ove bitne priče.
Izvor: „Borba za veru“ / https://www.globalresearch.ca/i-
Priredio: Milan Starčević
