[adsenseyu3]
Svi rokovi za primenu Briselskog sporazuma odavno su probijeni, poput usaglašavanja Statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), što je trebalo da se desi još krajem decembra 2015. godine.
Nesporazumi, nerazumevanje, manjak dobre volje, izbori… Ovo su samo neki od izgovora zašto Priština nije sprovela ono što je dogovorila i potpisala. U toj grupi obećanih a neispunjenih obaveza je i oblast pravosuđa, zatim most u Mitrovici, sektori energetike i telekomunikacija.
Albanski okupatori još nisu ispunili ni delić dogovorenog za pregovaračkim stolom, dok je do sada reallizovano pokazalo da je srpska strana spremnija na kompromise, što se pokazalo i tokom neformalnog sastanka predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i šiptarsko-okupatorskog predsednika Hašima Tačija sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini, a kada je utvđen rok za primenu sporazuma o pravosuđu.
Vučić i Tači dogovorili primenu sporazuma o pravosuđu
– Iako je dogovoreno da 17. oktobra dođe do pune primene Sporazuma o pravosuđu, veoma je moguće da će se i to prolongirati.Razlog mogu da budu lokalni izbori na KiM zakazani za 22. oktobar, kao opravdanje da se stvari oduže i opstruiraju.
[adsenseyu1]
Hašim Tači, koji je inače u teškoj političkoj poziciji, mogao bi da plati ozbiljnu političku cenu ukoliko bi sproveo ono što je potpisao – priča izvor “Blica” sa KiM.
Kako navodi, sporazum o pravosuđu podrazumeva integraciju zaposlenih u pravosuđu i tužilaštvu u kosovski pravni sistem, a predviđeno je i donošenje posebnih propisa u pogledu srpskih sudskih institucija na Kosmetu kako je predviđeno srpskim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Krajem avgusta 2015. godine delegacije Beograda i Prištine potpisale su sporazume o formiranju ZSO, energetici, telekomunikacijama i mitrovičkom mostu.
Evo dokle se do danas stiglo sa ovim sporazumima.
Telekomunikacije
Ovo je jedina oblast u kojoj je bilo ozbiljnih pomaka.
[adsenseyu4]
Krajem prošle godine Kosovu je i zvanično dodeljen pozivni broj +383, čije korišćenje počinje od juna sledeće godine, kada će zameniti pozivne brojeve 381, 377, 386. Sa druge strane, kompanija “Telekom Srbija” dobila je punu licencu za poslovanje na celoj teritoriji KiM.
Most u Mitrovici
Dogovor oko mosta u Mitrovici podrazumeva da saobraćaj i kretanje preko njega funkcionišu normalno.
Radovi na uklanjanju Parka mira na ovom mostu počeli su u avgustu 2016. godine godine, a od januara ove godine trebalo je da se stvore uslovi za slobodno kretanje između južnog (albanskog) i severnog (srpskog) dela grada.
I zaista, radovi su počeli početkom 2017. godine, kada je uklonjen potporni zid kod mosta na Ibru i koji bi trebablo da bude zamenjen novom konstrukcijom.
To u isto vreme znači i uređenje pešačke zone, a kada je reč o saobraćaju samo će biti omogućen prolaz vozilima hitne pomnoći, policije i vatrogascima. Ipak, kompletna normalizacija još se nije desila, a most ne funkcioniše do kraja onako kako je dogovoreno.
[adsenseyu1]
Energetika
Prema sporazumu, Srbija treba da se angažuje u normalizaciji odnosa između Operatora prenosnog sistema Kosova (KOSTT) i srpskog preduzeća za prenos električne energije (Elektromreža Srbije, EMS), uključujući i potpisivanje sporazuma o interkonekciji, kao i podržavanjem članstva KOSTT-a u evropskim organizacijama.
Tehnička merila podrazumevaju i da će Srbija osnovati preduzeće za snabdevanje električnom energijom (ElektroSever) na Kosovu, i ispunjava uslove u skladu sa okupatorsko-šiptarskim propisima za preduzeća kojima treba dati licencu za snabdevanje. Takođe, na Srbiji je rešavanje pitanja uprave elektrane “Gazivode/Ujmani”, koje je imenovala.
Međutim, u ovoj oblasti većih pomaka nema, tim pre što ovo do danas uopšte nije bila tema razgovora dve strane. Velika bojazan postoji kada je reč o “Gazivodama”, odnosnko da li će se ponoviti isti scenario kao sa “Trepčom”, a to je pitanje imovine.
ZSO
Formiranje ZSO je “rak rana” za obe strane, i jedina oblast u kojoj apsolutno ništa nije urađeno, a ozbiljno je pitanje i kada će se nešto pomeriti sa “mrtve tačke”.
Šiptarsko-okupatorska strana, iako se obavezala, njeno formiranje stalno odlaže pod raznim izgovorima, a izgleda da u tome ne pomažu i “packe” koje redovno dobija iz EU.
Sa druge strane, Srbija je nemoćna jer ovo pitanje nije u njenoj nadležnosti. ZSO bi trebalo da ima široka ovlašćenja, moći će da se finansira iz Srbije, imaće svoje predstavnike, a odlučivaće i o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju i ekonomskom razvoju na KiM.
(Blic)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
