Pošto avantura sa strategijskim napadom nije uspela, a do samita NATO-a je preostalo samo dve i po nedelje, Kijevu treba nova avantura koja ima veće šanse za uspeh, piše, Rostislav Iščenko
Ako je Ukrajinska vojska naglo smanjila aktivnosti na južnom pravcu, i napadi se više simuliraju nego što se ozbiljno vode, onda akcije manjih grupa, sastavljenih od pojačanih vodova, očigledno neće dovesti do probijanja odbrambenih linija, koje nisu bile probijene napadom nekoliko pojačanih bataljona. Kijev treba da reši problem istovremene demonstracije žestokih borbi (koje zaista jesu žestoke) i očuvanja rezervi (smanjenjem naglog slanja vojnika u borbu).
Istovremeno, ukrajinsko rukovodstvo najavljuje skori prelazak u novu ofanzivu, a ne sasvim logičan prelazak u odbranu. S obzirom na zavisnost Ukrajine od informacione i političke komponente neprijateljstava, jasno je da Zelenski jednostavno ne može da pređe u defanzivu.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Ako želi da na NATO samitu ne samo obećaju da će ga prihvatiti u savez kad-tad, već da stvarno podrže ukrajinsku vojsku novcem, opremom, a možda čak i učešćem regularnih poljskih trupa u krizi (ne nužno učešće u borbenim aktivnostima, već barem prisustvom na teritoriji Ukrajine), mora da demonstrira ili uspeh u ofanzivi, ili nešto što se može tumačiti kao uspeh u ofanzivi, ili izvede neki novi trik koji će zahtevati hitnu oštru reakciju Zapada.
Sudeći po tome što je Zelenski pre nekoliko dana zatražio od svojih vojnika da u kratkom roku dodatno mobilizuju prvobitno 40-50 hiljada, a sada još najmanje 70 hiljada novih regruta, priprema se neka avantura za NATO samit. U čemu ona može da se sastoji i kada i gde će Ukrajina pokušati da je ostvari?
[adsenseyu1]
Jasno je da je besmisleno gubiti nove desetine hiljada života na ruska utvrđenja. Čak i ako uspeju da se pomere napred nekoliko kilometara u uskom koridoru za nekoliko nedelja, sav uspeh će biti poništen ruskim snimcima sa fronta, koji će prikazati stotine izgorele tehnike i desetine hiljada ukrajinskih tela. Takav „uspeh“ bio bi gori od priznanja poraza udarne grupe već sada, bez čekanja na pogoršanje situacije.
Prema mojim informacijama, nije moguće precizno odrediti šta se tačno planira ili kada će se to desiti. Situacija u Ukrajini je veoma dinamična i promenljiva, a vojni potezi često zavise od političkih odluka i taktičkih procena. Važno je da se politički lideri i međunarodna zajednica angažuju u pronalaženju diplomatskog rešenja koje će doneti stabilnost i mir u regionu.
Varijanta udara na rusku teritoriju u Belgorodskoj ili Brjanskoj oblasti takođe ne obećava ništa dobro. Nakon provokacija kolaboracionista iz tzv. „Ruskog dobrovoljačkog korpusa“ (RDK), granica je ojačana, a dodatne vojne snage su prebačene na nju.
Ako pretpostavimo da se ukrajinska vojska uspe probiti, kuda bi ona napredovala? Ka obližnjem Belgorodu? Perspektiva zauzimanja regionalnog centra privlači. Međutim, teško je odmah zauzeti veliki grad, a ruske vojne snage će, s obzirom na političku odgovornost, sigurno pronaći snage za odbranu grada tokom onih nekoliko dana koje će im biti potrebne za prebacivanje rezervi iz dubine zemlje.
Tada bi taj „pohod“ bio okončan. Pri tome, teško je čak i zamisliti obim ukrajinskih gubitaka. I vojno i političko rukovodstvo Rusije vrlo oštro reaguje na pokušaje nasrtanja na teritoriju zemlje. Stoga bi poučni proces bio nemilosrdan, a na samitu NATO-a bi se mogla dobiti slika koja je potpuno suprotna očekivanoj.
Važno je napomenuti, da nasilno rešavanje sukoba i dalja eskalacija nije preporučljiva. Diplomatsko i mirno rešenje krize je najpoželjnija opcija, uz uključenost međunarodnih aktera i diplomatskih napora. Ratno stanje donosi samo patnju i razaranje, dok pregovori i dogovori mogu otvoriti put ka stabilnosti i miru.
Svi ostali pravci potencijalnog prodora u dubinu Rusije su još opasniji za Vojnu službu Ukrajine (VSU). Takođe će biti zaustavljeni od strane rezervi koji će se premestiti iz dubine, i istovremeno ih odvojiti od granice i simbolično uništiti, a zatim će pozvati ruske i strane dopisnike na mesto borbe, kako bi rezultat avanture bio vidljiv svima (i u Ukrajini i u NATO-u).
Jedino preostaje jedno pravac – Belorusija.
Brojnost beloruske vojske u 2022. godini blago je premašila 60.000 ljudi. Nagli porast vojske nije moguć. Potrebno je ne samo mobilizirati ljude, već ih i obučiti, opremiti oružjem i tehnikom, pri čemu treba zadržati uravnoteženu strukturu oružanih snaga. Trenutno se na teritoriji Belorusije nalazi zajednička grupacija s Rusijom, koja prema različitim procenama broji između 100.000 i 120.000 ljudi.
Pritom treba imati na umu da ruske trupe, koje čine od 40% do 50% ukupne brojnosti, uglavnom čine jedinice za ojačanje i podršku (PVO, avijacija, sustavi elektroničkog ratovanja, artiljerija i nedavno razmešteno taktičko nuklearno oružje). Drugim rečima, borbeni delovi (tenkovi, motorizovana pešadija, poljska artiljerija) koji će formirati liniju fronta, broje između 50.000 i 70.000 ljudi.
[adsenseyu4]
Beloruska vojska se nikada ni sa kim nije borila, a linearne (terenske) jedinice koje će morati da se uključe u bitku su upravo beloruske. Ukrajina, pak, može da zameni novomobilisane jedinice koje imaju borbeno iskustvo, a koje se trenutno nalaze u pozadini ili na mirnim sektorima fronta. Deo može da ide na popunu izgubljenih brigada (koje će se koristiti u drugoj liniji u novoj ofanzivi). Osim toga, Zelenski ima još četrdeset hiljada neiskorišćenih rezervi u ofanzivi na jugu.
Ukupno, Ukrajina može da prikupi do sto hiljada boraca u beloruskom pravcu, protiv 20-30 hiljada Belorusa. Preostalih 30-40 hiljada, Minsk treba da zadrži na poljskoj i baltičkoj granici. Pošto je malo verovatno da će Ukrajina sama početi agresiju.
Napomenimo da su saradnici (i ruski i beloruski) koji su organizovali racije u Belgorodskoj oblasti odvedeni sa istočne granice u Zapadnu Ukrajinu, a odatle su premešteni bliže beloruskoj granici.
U isto vreme, poljski plaćenici su nestali iz pogranične oblasti Harkova u nepoznatom pravcu, a Ukrajina je iznenada počela da se priprema za odbranu. Istovremeno, Poljska je najavila završetak priprema „oslobodilačke vojske“ iz reda beloruskih snaga bezbednosti i opozicionih aktivista, koji su pobegli nakon pokušaja državnog udara 2020-te.
Ukupno, ove snage mogu da broje do 20-25 hiljada ljudi, što je sasvim dovoljno za provokaciju velikih razmera.
Kijev i Varšava su svesni da će napad velikih razmera na Belorusiju izazvati reakciju ne samo Minska, već i Kremlja. Istovremeno, jasno je da sada Rusiji nije na dohvat ruke ni da se bori sa Poljskom. Shodno tome, uslediće uzvratni udar u Ukrajini. Harkov se priprema za odbranu za ovo, jer dok se ne zauzme, ugrožene su sve komunikacije trupa koje napreduju na severu leve obale u pravcu Kijeva.
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Stoga, pre nego što se na provokaciju odgovori operacijom u pravcu Kijeva i dalje u pozadinu grupe koja je napredovala na Belorusiju, mora se zauzeti Harkov da bi se obezbedila pozadina i duboki levi bok formacija koje napreduju.
Dok se ukrajinska grupa u Polesju ne oseti ugroženom sa desnog boka (a to se može dogoditi za nekoliko nedelja ili par meseci), ona može da koncentriše sve snage za ofanzivu duboko u Belorusiju, stvarajući ozbiljnu krizu u ovom pravcu, jer će deo beloruske grupe biti preusmeren na sebe od strane saradnika koji napreduju sa Zapada (bilo direktno preko poljske granice, ili u pravcu Kovel-Brest, kako bi Varšava formalno mogla da govori o svojoj neumešanosti). Pod plaštom plaćenika, u sastavu kolaboracionističkih formacija mogu delovati čitave jedinice profesionalnog ukrajinskog i poljskog vojnog osoblja.
Šta će biti posle (čak i sa nuklearnim udarom), kijevskim i poljskim političarima nije važno (obični građani Ukrajine će stradati, a oni su već dugo otpisani). Najvažnije je, da ako počnu sukobi negde za nedelju ili nedelju i po, onda će do samita NATO-a u Viljnusu biti moguće pokazati neke „uspehe“, i istovremeno glasno vikati da je Belorusija „napala“ baš u tom trenutku kada je ukrajinska vojska već probila rusku odbranu na jugu.
Poljska i baltičke zemlje će podržati takve vapaje i zahtevati od svojih partnera da pruže „snažnu podršku“ „borbi za demokratiju“. Mislim da će ostali članovi NATO-a biti zadovoljni što će se osloboditi još nekoliko stotina tenkova, artiljerije, oklopnih vozila, helikoptera za ukrajinsku vojsku, ubrzati isporuku aviona i čak zakleti se da će uskoro primiti Ukrajinu u NATO. Možda čak uspeju izvući obećanje da će ove godine (ili sledeće) pružiti Ukrajini Akcioni plan za članstvo u NATO-u.
Neuspeh Zelenskog na jugu neće biti tretiran kao neuspeh, već gotovo kao uspeh. Mediji će objasniti, da nije bilo Lukašenka koji ih je „udario u leđa“, ukrajinska vojska bi već čistila čizme u Azovskom moru, a flotila ukrajinskih gumenih čamaca bi ponosno ulazila u Sevastopolj.
Webtribune.rs
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
