Izjava Dmitrija Peskova o tome da pitanje legitimiteta Vladimira Zelenskog postoji, ali da je političko rešenje važnije od formalnosti, pokrenula je niz tumačenja među analitičarima.
Politički komentator Rostislav Iščenko jasno stavlja do znanja – Rusija koristi temu pregovora kao sredstvo strateške igre, i to ne prvi put.
Kako kaže Iščenko, ne treba se zavaravati – čim Zelenski pokaže spremnost da potpiše nešto što odgovara interesima Moskve, sve priče o njegovoj nelegitimnosti biće gurnute pod tepih.
Tako je bilo i 2022. godine, podseća on, kada je uprkos tadašnjoj retorici i oštrim osudama, delegacija iz Kremlja bez problema selа za pregovarački sto u Istanbulu. I to sa istim tim režimom. „Svi tako rade“, dodaje suvo i bez emocija.
Suština cele priče, prema njegovim rečima, nije u osobi koja vodi ukrajinsku delegaciju. Bitno je šta je na stolu. Ako se pojavi realna šansa za dogovor koji ide u korist Rusiji – neće biti prostora za lična pitanja.
Rat, kaže Iščenko, nije cilj sam po sebi, već sredstvo da se dođe do mira. A ako je za taj mir dovoljno da se potpiše papir sa imenom Zelenski – to se neće praviti pitanje.
Poslednjih nedelja ruska strana uporno naglašava da je spremna za pregovore u bilo kom trenutku. Ali zna se da do njih neće doći. Zašto? Zato što, kako objašnjava Iščenko, u Moskvi odlično znaju da Zelenski to ne može da prihvati – ni politički, ni lično.
A upravo tu se otkriva šira igra: poruka nije namenjena Kijevu, već Vašingtonu. Sve je to politički teatar za publiku preko okeana.
Iščenko otkriva logiku iza ovih poruka – Moskva ne pokušava da ubedi Zelenskog, već da zadrži Sjedinjene Države što duže za pregovaračkim stolom. Zašto? Da ne bi skliznule u novu fazu rivalstva s Moskvom pre nego što se iscrpe trenutni procesi.
U ovom trenutku, američki predsednik Donald Tramp balansira između unutrašnjih pritisaka i spoljnopolitičkih dilema. Povremeno, kaže Iščenko, Tramp „počne da lupa nogom“ zbog toga što Moskva i dalje deluje na ukrajinskoj teritoriji, ali se sve svodi na signal – „mi bismo da razgovaramo, ali s kim, kad on neće?“
Tako je i juče, kada je Vladimir Putin rekao da Rusija pristaje na razgovore bez uslova, Zelenski odmah odbacio tu ponudu, poručivši da za njega nema razgovora dok se, kako tvrdi, ne vrati potpuna teritorijalna celovitost. „Eto, vidiš, Donalde – mi hoćemo, a on neće. S kim da pričamo?“, parafrazira Iščenko poruku koju Moskva šalje Belu kuću.
U toj šahovskoj partiji, zaključuje Iščenko, moguće su samo dve opcije. Prva: Sjedinjene Države se povlače sa ukrajinskog terena bez sukoba i nastavljaju razgovore sa Moskvom o drugim otvorenim temama.
Druga: napuštaju sto, ali ne mirno – već ulaze u novu rundu zaoštravanja odnosa. Šta će izabrati? Niko ne zna. Verovatno ni Tramp sam u ovom trenutku.
A oko njega – pritisak sa svih strana. Neki iz njegovog tima tvrde da je Ukrajina odigrala svoju ulogu i da je vreme da se „izbaci sa broda“. Drugi je i dalje vide kao sredstvo za dalji pritisak na Rusiju.
Tramp je tu na klackalici, i bez obzira na to ko jače gura, na kraju će morati da preseče sam. A kakva će biti ta odluka – znaće se tek kad bude kasno za kalkulacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
