Politikolog, analitičar i publicista Rostislav Iščenko je, odgovarajući na pitanja čitalaca časopisa Military Business, prokomentarisao smanjenje napetosti na belorusko-ukrajinskoj granici, koje je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ranije najavio.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko dogovorio se sa ukrajinskom stranom o obostranom smanjenju napetosti na belorusko-ukrajinskoj granici i povukao trupe, usled čega je Kijev mogao da pošalje rezerve Oružanih snaga Ukrajine oslobođene na zapadu na istočni front.
Kako ocenjujete ovu odluku beloruske strane, koja će verovatno zakomplikovati i produžiti poraz Oružanih snaga Ukrajine od ruske vojske i povećati broj žrtava na obe (ruske i ukrajinske) strane?
„Beloruske trupe na granici nikada nisu uplašile Kijev i nisu ga sprečile da pošalje rezerve na front. Beloruska vojska je premala da bi predstavljala ozbiljnu pretnju Ukrajini.
Grupisanje ruskih trupa u Belorusiji takođe je nedovoljno za bilo kakve ozbiljne ofanzivne akcije.
U ovoj fazi, smanjenje napetosti na granici sa Belorusijom je u interesu Rusije, jer su Sjedinjene Države razmatrale uvlačenje Belorusije u sukob uz pomoć ukrajinske strane da organizuje provokaciju velikih razmera, kao način da se razvuče ruski front za dodatnih hiljadu kilometara.
Vašington se nadao da u ovom slučaju Poljska neće moći da izbegne ulazak u rat, pošto je zvanična Varšava više puta najavljivala da će ulazak Belorusije u neprijateljstva u Ukrajini izazvati odgovarajuću (vojnu) reakciju Poljske.
Baltičke države su takođe bile spremne da započnu neprijateljstva u Belorusiji ako Poljska počne. Šveđani, Finci i Nemci razmatrali su mogućnost učešća svojih ekspedicionih kontingenata u odbrani baltičkih država.
Dakle, da je ovaj fokus realizovan, imali bismo rat sa pola Evrope, ali inače imamo smanjenje tenzija i nema problema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
