Iran je ponovo pokrenuo raspravu o svojim tehnološkim mogućnostima za proizvodnju atomskog oružja.
Kamal Harazi, koji predvodi Strateški savet Irana za međunarodne odnose, izjavio je da Iran ima sve tehničke preduslove za izradu atomske bombe, ali da je opredeljen da je ne proizvodi zbog fetve, odnosno religioznog ukaza, koji je doneo vrhovni vođa Ali Hamenei početkom 2000-ih.
U intervjuu za libanski televizijski kanal Al-Mayadeen, Harazi je istakao da „Teheran sada raspolaže svim neophodnim tehničkim kapacitetima za proizvodnju nuklearnog oružja“, ali da poštuje religijsku zabranu.
Fetva vrhovnog vođe Ali Hameneija, koja zabranjuje proizvodnju atomskog oružja, predstavlja ključni moralni i politički razlog zašto Iran dosad nije krenuo putem proizvodnje nuklearnog arsenala, uprkos tome što je već dugo pod međunarodnim pritiscima i sankcijama zbog svog nuklearnog programa.
Ovaj religijski dekret ograničava Teheran u smislu nuklearnog naoružanja i osigurava određen stepen kredibiliteta Iranu u međunarodnoj zajednici, barem kada je reč o obavezama prema Nuklearnom sporazumu i izjavama o nenuklearnom statusu.
Međutim, Harazi je takođe ukazao na to da bi se ova pozicija mogla promeniti u slučaju iznenadne i ekzistencijalne pretnje po državu. On je napomenuo da bi Teheran mogao da ponovo razmotri svoj pristup i, ukoliko bi takva pretnja postala stvarnost, moglo bi doći do promene u iranskoj nuklearnoj doktrini.
Ova izjava ukazuje na moguću fleksibilnost u Iranovoj politici prema nuklearnom naoružanju, koja bi mogla evoluirati u skladu sa geopolitičkim promenama i ugroženošću iranske nacionalne bezbednosti.
Pored toga, Iran razmatra i mogućnost produžavanja dometa svojih balističkih raketa, koji je trenutno samoograničen na 2.000 kilometara.
Ovo ograničenje je deo nastojanja Teherana da uspostavi određeni stepen odgovornosti u programu razvoja raketa, ali Harazi je u istom intervjuu nagovestio da bi Teheran mogao proširiti domet ovih raketa ukoliko bi se nametnula potreba za većom strategijskom odbranom.
Odluka Irana da do sada ne proizvodi atomsko oružje značajno je uticala na odnos sa globalnim silama, posebno Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim državama koje su bile uključene u nuklearni sporazum.
Odluka vrhovnog vođe igra ključnu ulogu u smanjenju tenzija, ali i u pozicioniranju Irana kao moćne zemlje koja poseduje tehnologiju za proizvodnju nuklearne bombe, ali ne i nameru da je proizvodi u trenutnim okolnostima.
Trenutna politička i bezbednosna situacija na Bliskom istoku, kao i stalni pritisci na Iran od strane Zapada, posebno SAD-a, utiču na odluke u Teheranu.
Iranski zvaničnici redovno naglašavaju da je njihov nuklearni program namenjen isključivo mirnodopskim svrhama, ali napredak u tehnologiji stvara određenu dvosmislenost.
Ukoliko bi se političke okolnosti promenile, Teheran bi mogao ubrzano preći na fazu razvoja nuklearnog naoružanja, koristeći već postojeću infrastrukturu.
Namera Irana da poveća domet svojih balističkih raketa, prema izjavama zvaničnika, deo je strategije obeshrabrivanja agresivnih poteza od strane protivnika u regionu.
Ovakvi koraci signaliziraju sposobnost Irana da se prilagodi pretnjama i ukazuju na njegovu spremnost da zaštiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet, posebno u trenutku kada se suočava sa brojnim izazovima.
Na globalnom nivou, ova situacija dodatno komplikuje odnose u regionu, posebno sa zemljama koje strahuju od mogućnosti da Iran postane nuklearna sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se