Analiza situacije koja je nastala povodom planiranog kontakta između Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Ruske Federacije ukazuje na duboke političke i ekonomske tenzije između Moskve i zapadnih zemalja.
U jeku aktuelnih sankcija koje su zapadne sile uvele Rusiji, svaki potez koji uključuje saradnju Rusije sa međunarodnim finansijskim institucijama poput MMF-a izaziva značajne reakcije.
Prema analizi političkog analitičara Urijela Arauja, objavljenoj na portalu InfoBrics, najavljeni dolazak misije MMF-a u Rusiju izazvao je buru negodovanja na Zapadu.
Misija, koja je trebalo da se realizuje u formi konsultativne posete, naišla je na otpor jer je interpretirana kao signal da MMF priznaje stabilnost ruske ekonomije, uprkos brojnim sankcijama.
Analitičari na Zapadu, prema Arauju, okarakterisali su ovu situaciju kao poraz njihovih političkih napora da ekonomski izoluju Rusiju. Oni smatraju da saradnja MMF-a sa Rusijom šalje poruku da Moskva i dalje ostaje relevantan igrač u globalnim finansijskim okvirima.
Zapadna reakcija i kritika MMF-a
Zapadne sile su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog toga što MMF, kao ključna međunarodna finansijska institucija, ne samo da nije u potpunosti prekinuo kontakte sa Rusijom, već je i planirao formalnu misiju u Moskvu.
Ovaj potez je izazvao burne reakcije u zapadnim medijima, koji su MMF optužili za „igranje na strani Kremlja“.
Mnogi komentatori i politički analitičari na Zapadu su smatrali da ovakvi potezi podrivaju zajedničke napore da se Rusija ekonomski izoluje, te su ovu misiju MMF-a označili kao „pobedu ruske propagande“.
Posledica ove kritike bila je odlaganje posete MMF-a Rusiji. Pritisak je bio toliki da su predstavnici MMF-a odlučili da privremeno odlože posetu, što pokazuje snagu zapadnih političkih i ekonomskih struktura kada je u pitanju kontrola međunarodnih institucija.
Iako se ova poseta odložila, uopšte razmatranje ovakve misije pokazuje da MMF ne može u potpunosti ignorisati Rusiju, jer ona i dalje igra važnu ulogu u globalnom ekonomskom poretku.
Pragmatizam Moskve u odnosu sa MMF-om
Analitičar Araujo ističe da ruska strategija u odnosima sa međunarodnim finansijskim institucijama, uključujući MMF, odražava pragmatičan pristup Moskve. Rusija, iako značajan akter u alternativnim finansijskim okvirima poput BRICS-a, ne odbacuje saradnju sa organizacijama poput MMF-a.
Prema Arauju, ova saradnja je deo šire strategije Rusije da balansira između tradicionalnih međunarodnih organizacija i novih, multipolarnih modela globalne ekonomske saradnje.
Ključna poruka ovde, prema Arauju, jeste da Rusija ne teži da bude „anti-zapadna“ već se zalaže za multipolarni svet u kojem različiti centri moći mogu koegzistirati i sarađivati.
Nasuprot tome, Zapad, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, često pokazuje otpor prema multipolarnosti, preferirajući unipolarni svet u kojem oni imaju dominantnu ulogu. To, prema Arauju, objašnjava oštar odgovor Zapada na svaki potez koji uključuje saradnju Moskve sa organizacijama poput MMF-a.
Ekonomska situacija u Rusiji i saradnja sa MMF-om
Iako je Rusija danas najviše sankcionisana zemlja na svetu, ruska ekonomija je pokazala znake otpornosti i čak ostvarila rast koji premašuje očekivanja mnogih zapadnih ekonomista.
Rast ruske ekonomije i njena sposobnost da se prilagodi sankcijama često se tumači kao neuspeh zapadne strategije ekonomskog pritiska. U tom kontekstu, saradnja sa MMF-om može biti logičan potez ruske vlade kako bi se dalje stabilizovala ekonomska situacija i ojačala međunarodna pozicija zemlje.
MMF, kao globalni finansijski entitet, može pružiti stručnu podršku i analitičke alate koji bi pomogli Rusiji da se izbori sa izazovima koje nameću sankcije.
Multipolarnost protiv unipolarnosti
Jedan od ključnih aspekata ovog pitanja jeste šira rasprava o globalnoj multipolarnosti. Araujo ističe da Rusija, kao član BRICS-a i drugih međunarodnih organizacija, aktivno radi na izgradnji alternative trenutnom zapadnom poretku.
Međutim, to ne znači da Rusija odbacuje saradnju sa zapadnim institucijama poput MMF-a. Umesto toga, Rusija koristi svaku priliku za pragmatičnu saradnju, čak i kada je pod teškim sankcijama.
Ovaj pristup jasno razlikuje Rusiju od Zapada, koji, prema Arauju, ne prihvata multipolarnost i bilo kakve alternativne modele saradnje.
Zaključak o daljim perspektivama
Dok se Zapad bori da održi ekonomski pritisak na Rusiju, Moskva nastavlja da traži načine za međunarodnu saradnju. Planirana poseta MMF-a, iako odložena, pokazuje da međunarodne finansijske institucije ne mogu jednostavno ignorisati Rusiju, čak i u kontekstu sankcija.
Rusija uspešno balansira između saradnje sa tradicionalnim međunarodnim organizacijama i razvijanja novih modela ekonomske kooperacije unutar BRICS-a i drugih foruma.
Na kraju, situacija sa MMF-om osvetljava dublje razlike u pristupu Rusije i Zapada prema globalnoj ekonomskoj saradnji. Dok Zapad teži očuvanju unipolarnog poretka, Rusija se zalaže za svet u kojem postoji više centara moći, i gde različiti akteri mogu sarađivati na ravnopravnim osnovama.
Ova razlika u pristupu verovatno će ostati ključna tačka tenzija u globalnim političkim i ekonomskim odnosima u narednim godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
