Indonezija je odlučila da promeni pravac. Da bi izbegla potencijalno bolne američke trgovinske mere, Džakarta planira ozbiljno povećanje uvoza iz Sjedinjenih Američkih Država – i to u velikom stilu.
Kako je potvrdio indonežanski ministar ekonomije Airlanga Hartarto, cilj ove mere je da se eliminiše trgovinski suficit sa Vašingtonom i time izbegnu nove carine koje je Trampova administracija stavila na sto.
U ovom trenutku, američke vlasti razmatraju uvođenje carina od čak 32 odsto na robu iz Indonezije. Taj predlog je trenutno pauziran na 90 dana, ali vreme curi. U međuvremenu, indonežanska delegacija, predvođena Hartartom, stigla je u Vašington kako bi pokušala da nađe rešenje.
U ponudi? Novi paket uvoza vredan do 19 milijardi dolara. Od toga, čak 10 milijardi otpada na energente – jasno je da Indonezija igra na kartu strateške razmene, ne samo ekonomskog balansa.
Hartarto je naglasio da se planira i značajniji uvoz poljoprivrednih proizvoda iz SAD, uključujući osnovne sirovine poput pšenice i soje. Jasna poruka: ako treba da biramo, biraćemo vas – ali bez kaznenih mera.
Nakon intenzivnih razgovora sa američkim trgovinskim predstavnikom i ministrom za trgovinu, dve strane su se složile da u narednih 60 dana zatvore sva otvorena pitanja u vezi sa carinama. Vremenski okvir je tesan, ali prostor za dogovor još postoji.
Ako ovaj pristup uspe, Indonezija neće samo očuvati pristup američkom tržištu, već i pokazati kako se pragmatizam koristi kao alat državne politike. U pozadini cele priče ostaje tiho pitanje – da li je ovo jednokratan ustupak ili početak novog kursa u američko-indonežanskim odnosima?
U pozadini ovih pregovora sa Vašingtonom odvija se još jedan, tiši proces – produbljivanje odnosa Indonezije sa Rusijom. Poslednje dve godine donose intenziviranje vojne saradnje kroz zajedničke pomorske vežbe i održavanje postojećih ugovora o naoružanju.
Paralelno s tim, ulazak Indonezije u BRIKS otvara dodatni kanal za ekonomsko partnerstvo sa Moskvom, posebno u sektorima kao što su energetika i poljoprivreda.
Za Rusiju, ovo je deo šire regionalne strategije: prisutnost u jugoistočnoj Aziji koristi se kao balans u novoj raspodeli snaga, gde trgovina, resursi i vojna koordinacija igraju podjednako važnu ulogu.
Upravo ta višesmerna politika Džakarte stavlja je u poziciju da bira između teških ponuda – i od Istoka, i od Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
