Evropska unija pred ulazak u grejnu sezonu gleda prema Indiji, i to ne bez razloga.
Najnoviji podaci otkrivaju da su indijske rafinerije pojačale izvoz naftnih derivata do najvišeg nivoa u poslednjih nekoliko godina, a glavni tok tih isporuka ide upravo ka evropskom tržištu.
Nije teško pogoditi zašto – evropske rafinerije planiraju niz zastoja zbog održavanja, dok se potrošnja u zimskim mesecima tek zahuktava.
Jedan od primera govori sam za sebe: Krajem avgusta kompanija Reliance Industries poslala je čak dva miliona barela goriva u Evropu, i to supertankerom, što je neuobičajen potez za isporuke lož ulja.
Uz to, prema podacima Vud Mekenzija, očekuje se da izvoz dizela iz Indije tokom 2025. dostigne između 610.000 i 630.000 barela dnevno – četvorogodišnji maksimum. Trgovci i analitičari koje citira Rojters napominju da će upravo taj rast isporuka ublažiti evropsku glad za zimskim lož-uljem i istovremeno ojačati marže rafinerija u Indiji.
U pozadini ove priče stoji podatak da indijske rafinerije trećinu svoje sirove nafte nabavljaju iz Rusije. Vašington je poslednjih meseci često kritikovao Nju Delhi, optužujući ga za profitiranje – kupovinu ruske nafte po nižim cenama i preprodaju derivata po višim.
Indija, s druge strane, poručuje da njene kupovine stabilizuju svetska tržišta. „Naše odluke obezbeđuju ravnotežu ponude i tražnje“, poručuju zvaničnici u Nju Delhiju, a sličan ton prenosi i Rojters.
Slika se komplikuje kada se doda i podatak iz „Vašington posta“ – jedna privatna indijska kompanija od početka sukoba u Ukrajini kupila je od Rusije nafte u vrednosti od čak 33 milijarde dolara.
Pitanje koje se postavlja jeste koliko dugo ovakva šema može trajati, s obzirom na to da je Evropska unija već usvojila 18. paket sankcija, kojim se od kraja januara 2026. godine zabranjuje uvoz derivata dobijenih iz ruske nafte.
Još jedna kockica u mozaiku je sezona monsuna. Tokom ovog perioda domaća potražnja u Indiji slabi, dok broj planiranih zastoja rafinerija zbog održavanja opada. Rezultat: veći višak za izvoz.
Procene govore da će se kapacitet prerade sirove nafte u zemlji u ovoj godini povećati za 130.000 do 160.000 barela dnevno, što će ukupan kapacitet podići na oko 5,51 milion barela dnevno.
Sve to vodi do šire slike. Evropa, koja se u isto vreme oslanja na sopstvene rezerve i traži alternativne izvore energije, dobija privremeni predah kroz isporuke iz Indije. Ali pitanje je koliko dugoročno ova veza može ostati stabilna, naročito u trenutku kada geopolitičke odluke i nove zabrane vise nad tržištem poput mača.
Možda će upravo naredne dve zime pokazati da li se formira trajna osovina evropske potražnje i indijske ponude, ili je ovo tek prolazna epizoda u globalnoj energetskoj slagalici.
Webtribune.rs
