U jednoj od epizoda emisije „O najvažnijem“, lekar Aleksandar Mjasnikov i gostujući otorinolaringolog i rinoplastični hirurg Tigran Oganesjan ušli su u temu koja većini ljudi deluje banalno – običan sekret iz nosa.
Ali, kako se razgovor razvijao, ton je postao ozbiljniji, gotovo upozoravajući. Curenje iz nosa, nešto što većina doživljava kao usputnu neprijatnost, u određenim okolnostima može otvoriti vrata mnogo težim stanjima.
Oganesjan je podsetio da se iza tog jednostavnog simptoma ponekad kriju komplikacije poput bronhitisa, zapaljenja srednjeg uha, pa čak i meningitisa, što već potpuno menja sliku bolesti.
Sagovornici su istakli da se pod istim nazivom često podmeće nekoliko različitih situacija. Obična kijavica i bistri sekret su jedno, ali gnojna infekcija sinusa je nešto sasvim drugo, a posledice mogu biti drastičnije.
Mjasnikov je jasno opisao kako je sve u predelu uha, grla i nosa povezano: tanak koštani zid, debljine svega nekoliko slojeva papira, odvaja nos i uho od moždanih struktura. Zbog toga svaka pogrešna procena ili nebriga može omogućiti da se upala iz jednog dela proširi u drugi, gotovo neprimetno.
Kroz razgovor je otvoreno ukazano na najčešće greške koje ljudi prave u pokušaju da se sami izbore sa problemom. Među njima se najviše izdvajaju kapljice za dekongestiju, koje mnogi koriste bez ikakve mere, ponekad i po ceo dan.
Oganesjan je podsetio da njihova upotreba ne sme da traje duže od pet dana i da se ne smeju primenjivati više od tri puta dnevno. Stvarnost je drugačija — ljudi ih uzimaju čim osete nelagodnost, pa se posle čude kada dobiju tzv. medikamentozni rinitis.
Mjasnikov je slikovito opisao taj proces: sudovi se čas stežu, čas šire, i vremenom toliko reaguju da praktično ispune celu nosnu šupljinu. Kada se to dogodi, sledi dugotrajno lečenje hormonskim sprejevima ili čak operacija. Najgore od svega je što zavisnost od takvih kapi može nastati neverovatno brzo — u roku od samo tri dana.
Uz to, vazokonstriktorne kapi utiču i na srce, što mnogi ni ne slute. Smanjuju ne samo sudove nosa već i sve periferne krvne sudove, što primorava srce da radi pod većim opterećenjem.
U ekstremnim situacijama, prekomerna upotreba može dovesti do ozbiljnih srčanih poremećaja, upozorio je Oganesjan. To je deo priče o kome se retko govori, ali poslednjih godina sve češće završava u medicinskim izveštajima.
Druga uobičajena greška je način na koji ljudi ispiraju nos. Umesto da nagnu glavu napred, oni je okrenu u stranu, a voda, umesto da izađe, može završiti u uhu. Time se rizikuje nova infekcija.
Oganesjan je pojasnio da glava treba da bude spuštena pod pravim uglom kako bi tečnost odmah otišla napolje. Dodatno, za ispiranje treba koristiti hipertonični rastvor soli, dok je izotonični dobar samo za preventivu. Čista voda ne pomaže — telo je upija, a to povećava otok.
Lekari su skrenuli pažnju i na ono što ljudi retko posmatraju: boju sekreta. Ona često govori o uzroku problema. Zelen ili žut sekret znači da je prisutna bakterijska komponenta.
Bistra i tečna sluz ukazuje na virusni proces. Kada je bistra, ali gusta, moguće je da se radi o alergijskoj reakciji. Tamna sluz može upućivati na gljivičnu infekciju. Nije prijatno o tome razmišljati, ali ta informacija nekada može biti presudna za pravilan tretman.
Posebno je naglašeno da kod upornog curenja iz nosa ne treba preskakati antihistaminike. Oganesjan je rekao da većina ljudi ne zna da ovi lekovi mogu značajno smanjiti otok sluzokože i olakšati disanje, dok prekomerna upotreba dekongestiva, paradoksalno, samo pogoršava stanje. Upravo zato preporuka je jasna: oprezno s kapima, a antihistaminike koristiti prema savetu lekara.
Kada se sve ovo spoji, postaje jasno da „obična“ kijavica često nije tako bezazlena kako izgleda. Stručnjaci podsećaju da pogrešni postupci mogu produžiti oporavak ili otvoriti vrata komplikacijama koje niko ne želi.
A s obzirom na to kako se ljudi danas oslanjaju na brza rešenja, teško je predvideti koliko će im ovakva upozorenja promeniti navike. Ipak, ostaje nada da će barem deo publike zastati, razmisliti i već pri sledećem curenju iz nosa stvari uzeti ozbiljnije nego ranije.
