Kako se 2020. godina približava kraju sve je izvesnije da se tradicionalni godišnji sastanak Bilderbeške grupe neće održati.
Kako je još proletos navedeno na zvaničnoj internet stranici grupe, godišnje zasedanje „vladara sveta“ je odloženo zbog ograničenja putovanja i u skladu sa preventivnim merama zbog pandemije virusa korona.
Drugih zvaničnih informacija nema, što ostavlja mesto za spekulacije o družini koja je već višeslojno obavijena velovima misterija.
Grupa se poslednjih godina uglavnom sastajala u maju ili početkom juna, a ovogodišnje odlaganje pojedinci su protumačili kao pokušaj skretanja pažnje javnosti sa same grupe.
Otkazan sastanak zbog skandala – samo jednom
Ukoliko se u finišu godine, koju je obeležio kovid 19, na brzinu ne organizuje sastanak, ovo će biti drugi put da se Bilderberzi ne okupljaju od svog osnivanja 1954. godine.
Godišnji sastanak ovog tajanstvenog društva, do sada, nije održan samo jednom, 1976. godine. Razlog otkazivanja ovog sastanka bila je umešanost holandskog princa Bernharda u skandal sa podmićivanjem u koncernu za proizvodnju oružja Lokid. Zanimljivo je da je princ Bernhard prvih 20 godina vodio poslove Bilderberške grupe.
Bilderberška grupa prvi put se okupila pre 66 godina u Holandiji, a naziv je dobila po hotelu u kojem su se sastali. Od tada, ona svake godine okuplja oko 150 najuticajnijih ljudi sveta. Iz godine u godinu pojavljuju se nova imena, ali neki od učesnika „potrajali“ su i više decenija.
Na konferencijama je od početaka Bilderberga do danas bilo oko 2.500 učesnika, među kojima su političari, šefovi najvećih svetskih kompanija i banaka, kao i urednici zapadnih medija
Međi učesnicima su bili nemačka kancelarka Angela Merkel, američki diplomata Ričard Holbruk, bivši šef francuske diplomatije Bernar Kušner, milijarder Džordž Soroš, glavni urednici listova Vašington post i Njujork tajms. Na sastancima je učestvovao i milijarder Dejvid Rokfeler, holandska kraljica Beatriks, šefica MMF-a Kristin Lagard, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, bivši direktor CIA Dejvid Petreus, bivši komandant oružanih snaga NATO-a u Evropi Filip Bridlav i bivši rukovodilac britanske obaveštajne službe Mi-6 Džon Sojers, zatim Margaret Tačer, Fransoa Miteran, Pedi Ešdaun, Bil i Hilari Klinton, Toni Bler i mnogi drugi.
Grupu prate razne teorije zavere kao i brojne kritike zbog tajnovitosti sastanaka koje održavaju.
Neki grupu optužuju za tajno upravljanje svetom i vladama uticajem na odluke EU, STO, Svetskog ekonomskog foruma… Optužuju ih i da nastoje da uspostave kontrolu nad novcem i resursima u celom svetu i tako kroje sudbinu čovečanstva.
Učesnici Bilderberške konferencije podležu posebnim pravilima, a najvažnije je tzv. pravilo Četam hausa (1927. ga je postavio britanski Kraljevski institut za spoljne poslove).
To znači da učesnici sastanaka imaju strogu obavezu ćutanja o sadržaju razgovora i izlaganja referenata. Takođe, medijima nije dozvoljeno da izveštavaju sa ovog događaja, pa su česte kritike na račun netransparentnosti Bilderberga.
(Sputnik)
