Postoji velika razlika između ove i posete Zelenskog Vašingtonu pre godinu dana, primećuje geopolitičar Zoran Meter, kada je sve prštalo od optimizma zbog očekivanih uspeha ukrajinske kontraofanzive, a on dočekan kao heroj
Prvi i ključni front ka kome su usmereni pogledi iz čitavog sveta i dalje je Ukrajina, ali tamo stvari ne idu u dobrom smeru, ne samo za Kijev već ni za čitav Zapad, piše hrvatski geopolitičar Zoran Meter za sajt „Geopolitika njuz“.
Ukrajinska letna protivofanziva doživela je očigledan fijasko, usprkos ogromnoj vojnoj i finansijskoj pomoći Zapada.
Stvari se sada i politički komplikuju. U izbornoj godini i za SAD i za EU, sve je neizvesniji nastavak financijske pomoći Kijevu. To se, u prvom redu, odnosi na Ameriku, zbog unutrašnjih političkih borbi, gde republikanci ne popuštaju u blokadi Bajdenovog predloga budžeta za Ukrajinu u visini od oko 60 milijardi dolara.
Republikanci žele da se prethodno radikalno promeni američka politika prema migrantima. Republikaci ne prihvataju kozmetičke promene koje im nudi Bajden, već traže iste one mere koje je ranije uveo Donald Tramp. To je za Bajdena i demokrate posebno neprihvatljivo u izbornoj godini, jer je sve verovatnije da će njegov protivkandidat biti upravo Donald Tramp.
Tramp je već povećao prednost koja sada iznosi 47 prema Bajdenovih 43 odsto.
[adsenseyu1]
Fijasko Zelenskog u Vašingtonu
Ukrajina, koja bez američke finansijske i vojne pomoći, a to je sada već svima jasno, definitivno neće opstati kao država, postala je talac američkih unutrašnjih borbi. U moljakanju pomoći nije pomogla ni nedavna poseta Vladimira Zelenskog Vašingtonu. Zapravo, ta poseta je završena potpunim krahom.
Zelenski je najpre razgovarao s visokim službenicima Pentagona, koji su mu obećali nastavak vojne pomoći. Potom je obavio sastanak sa predstavnicima moćne američke vojne industrije.
Kako je naveo „Njujork tajms“, otkako je počela ruska Specijalna vojna operacija u februaru 2022, „SAD su odobrile 111 milijardi dolara pomoći Ukrajini, od čega je značajan deo završio u rukama američkih kompanija koje proizvode naoružanje.“
Usledili su sastanci Zelenskog sa predsedavajućim Kongresa Majkom Džonsonom, koji je nakon razgovora izjavio da „briga za ukrajinsku bezbednost ne može imati prioritet pred američkom nacionalnom bezbednošću.“
Kao finale, Zelenski je, bez službene pompe i uobičajenog državnog protokola, ušetao u Belu kuću na zadnji ulaz i razgovarao sa predsednikom Džozefom Bajdenom.
Koliko su rezultati ovog razgovora bili mršavi, svedoči činjenica da je, osim poznate retorike o „herojstvu Ukrajine koja se bori protiv zlih ruskih agresora“, Bajden ovoga puta rekao da će SAD nastaviti da pružaju pomoć Ukrajini dok god to bude moguće“. To je značajan odmak od onog što je do sada ponavljao poput mantre, o pružanju pomoći Kijevu dok god to bude potrebno“.
Postoji velika razlika između ove i posete Zelenskog Vašingtonu pre godinu dana, kada je on dočekan kao heroj. Tada je sve prštalo od optimizma zbog očekivanih uspeha „ukrajinske kontraofanzive“.
Lopta je prebačena na EU ali ni tamo sve ne ide kako je zamišljeno
Koliko je sadašnja slika po Kijev mračna, najbolje govori to što je Bajden obećao da će Ukrajini poslati samo skromnih 200 miliona dolara pomoći. Treba imati na umu da Ukrajina troši dnevno 100 miliona na ovaj konflikt.
Zanimljivo je još nešto, dodaje geopolitičar Meter. Ni Bajden ni njegovi najbliži saradnici više ne govore o neophodnosti „nanošenja strateškog poraza Rusiji“, već se samo navodi kako se „Putinu ne sme dozvoliti pobeda“, što predstavlja ogromnu razliku.
Na krajnje slab ili nikakav rezultat posete Zelenskog ukazivali su i naslovi iz vodećih američkih medija, za koje je sada glavna vest borba demokrata i republikanaca, kao i sve slabiji rejting Bajdena.
Druga vest koja je zaokupljala američke medija je humanitarna katastrofa do koje je dovela izraelska vojna kampanja bez presedana u Pojasu Gaze.
Lopta je, dakle, prebačena na Evropsku uniju, ali ni ovde sve nije sve išlo onako kako je zamišljeno.
Na samitu EU se odlučivalo o dve važne stvari. Prva je otvaranje pristupnih pregovora o članstvu Ukrajine u EU, druga je dodeljivanje pomoći Kijevu u iznosu od 50 milijardi evra.
Prvi dan evropskog samita uspelo se postići ono prvo, pošto je mađarski premijer Orban napustio dvoranu pre glasanja. Ukrajinski predsednik Zelenski je ovu odluku EU odmah nazvao „ukrajinskom pobedom“, iako ona de fakto znači samo jedno: dug i trnovit pregovarački put do EU, ukoliko do njega ikad dođe.
Viktor Orban je potom u intervjuu za mađarske medije objasnio ključni problem evropskog samita, koji je sažeo u samo jednu rečenicu, koja bi uskoro mogla postati glavni tok evropskih medija: „Deplasirano je razgovarati i dodeljivanju 50 milijardi pomoći Ukrajini za idućih pet godina, kada se ne zna da li će ona postojati za tri meseca.“
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
