U vožnji između kiše i vetra – kad dani postanu kraći, raspoloženje ponekad posustane – ishrana može da “uskoči u igru”. Stručnjaci danas sve češće ističu: Nije sve u tabletama, deo terapije može da bude na tanjiru.
Prema nutricionističkim savetima, seme bundeve dobija mesto u prvom planu — zbog visokog sadržaja magnezijuma, ali i triptofana.
Kažu, upravo magnezijum može da ublaži osećaj anksioznosti, dok se triptofan u telu pretvara u serotonin – „hormon sreće“. Uistinu, seme bundeve često se navodi kao sastojak koji doprinosi psihoemocionalnoj ravnoteži.
Osim toga, masne ribe – recimo losos i skuša – dobijaju posebnu pažnju: Bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje učestvuju u radu neurotransmitera. Uravnotežena ishrana prema ovim preporukama pomaže i u kompenzaciji manjka serotonina koji može nastati tokom jesenjih meseci, kad je svetla manje.
Drugi elementi iz “menija za dobro raspoloženje” zvuče ovako:
Crna čokolada sa minimalno 70 % kakaa – kao izvor kakaa, koji može stimulisati proizvodnju endorfina
Banane – zbog vitamina B6 i prirodnih šećera
Spanać, zeleni čaj, kakao sa biljnim mlekom, cikorija sa cimetom, sok od pasjeg trna i zlatno mleko sa kurkumom – kao dodatne “podrške” u svakodnevnoj ishrani
Naravno, sve ovo ne znači da pojedina namirnica može zameniti stručnu pomoć – ali može biti deo šire strategije.
Pogled “iza kulisa” – šta kaže nauka
Da biste bolje razumeli ove tvrdnje – i “uhvatili” kritički ugao – pogledajmo i relevantne studije:
-Seme bundeve sadrži značajnu količinu triptofana — oko 576 mg na 100 g – što ga čini jednim od bogatih biljnih izvora ove aminokiseline.
-Neka istraživanja na životinjama pokazuju da ekstrakti bundeve imaju “antidepresivni efekat” u modelima hroničnog stresa.
-Jedna stara studija s čovekom (mada ograničena) proučavala je primenu semena bundeve u terapiji depresije.
-Što se tiče omega-3 masnih kiselina (EPA, DHA), postoje dokazi da mogu da utiču na raspoloženje kroz dejstvo na neuroinflamaciju, signalizaciju i neuroplastičnost.
-Ipak, klinička istraživanja daju mešovite rezultate — u nekim slučajevima suplementacija omega-3 pokazuje benefite, u drugima efekti su mali ili nejasni.
-Magnezijum, međutim, često se spominje u literaturi kao “mineral koji smiruje” – manjak magnezijuma povezan je sa većim stresom i anksioznošću.
-Širi nutritivni pristup (vitamini B kompleksa, antioksidansi, minerali) takođe se posmatra kao suštinski za podršku mentalnom zdravlju.
Dakle, ne radi se o magičnim namirnicama, ali postoji opravdanost da se neke od njih uključe u pametno oblikovan plan ishrane.
Kako “posložiti” taj jelovnik — bez ekscesa
Ne treba pretvarati kuhinju u apoteku, ali par smernica može pomoći:
Ravnoteža je ključ – nije dovoljno samo dodati seme bundeve, a zanemariti ostalo.
Koristiti raznovrsne namirnice – riba, zeleno lisnato povrće, mahunarke, integralne žitarice – da pokriju sve nutrijente.
Umereno, ali dosledno – male porcije crne čokolade (sa ≥ 70 % kakaa), banane, začini poput kurkume i cimet u “prirodnim dozama”.
Pratiti sopstveno stanje – ne očekivati instant promenu, ali osluškivati kako telo i raspoloženje reaguju.
Kombinovati sa drugim merama – fizička aktivnost, kvalitetan san, socijalna podrška…
Ipak, važno je reći: kod ozbiljnijih simptoma, stručna evaluacija je neophodna. Ishrana može biti saveznik, ali ne i zamena.
Zaključak – više pitanja nego jednostavnih odgovora
Izmena navika u ishrani, uključivanje semena bundeve, masne ribe, začina i drugih “podrška-namirnica” može biti deo strategije za stabilizaciju raspoloženja – naročito u jesen, kada dani postaju kraći. Ali – nijedna namirnica sama po sebi nije lek.
Ostaje otvoreno pitanje: koju meru uopšte može da ima ishrana u odnosu na druge intervencije? I kako razlikovati efekt kroz mesec dana od placebo-uticaja? U praksi, čini se da odgovor leži u kombinaciji – hrana + stil života + adekvatna podrška.
A možda, uz vreme, nauka će dati preciznije mape – ali dok se one ne razviju, može se raditi s onim što trenutno imamo.
Webtribune.rs
