Smrt Hosea Muhike, bivšeg predsednika Urugvaja, odjeknula je Latinskom Amerikom i svetom poput tihe eksplozije – tihe, jer je u skladu sa životom koji je vodio: jednostavno, dostojanstveno i u senci glamura moći koju je imao, ali nikada nije pokazivao.
Preminuo je 13. maja 2025. godine, samo nekoliko dana pre svog 90. rođendana, u svom seoskom domu, daleko od bilo kakvih ceremonija i političkih bina.
Imao je rak jednjaka koji se proširio i na druge organe. Početkom godine, kada je bolest već uzela maha, odlučio je da prekine s lečenjem i u miru se oprosti sa životom.
Vest je saopštio predsednik Urugvaja Jamandu Orsi, njegov blizak prijatelj i politički saborac, rečima: „Sa velikim bolom obaveštavamo o smrti našeg druga Pepea Muhike. Predsedniče, aktivisto, vođo… Hvala ti na svemu što si nam dao i na tvojoj dubokoj ljubavi prema narodu.“
Muhika je bio mnogo više od političke figure. Bio je simbol. Ikona jednostavnosti. „Najsiromašniji predsednik sveta“, kako su ga mnogi zvali – što je on sam znao da ispravi: „Nisam siromašan, siromašan je onaj kome je mnogo potrebno. Ja živim skromno. Kao i ranije.“
Od gerilca do vođe nacije
Rođen 1935. godine u Montevideu, Muhika je šezdesetih godina bio vođa levičarske gerilske organizacije Tupamaros, inspirisane Kubanskom revolucijom.
Tokom represije sedamdesetih, uhapšen je i proveo gotovo 15 godina u zatvoru, preživljavajući teške uslove, mučenja i izolaciju. Sam je kasnije govorio o tome kako je šest meseci proveo vezan žicom sa rukama iza leđa, kako je izbačen iz kamiona da leži danima, bez osnovnih uslova za život.
Oslobođen je 1985. godine, nakon povratka demokratije, i ubrzo je s grupom bivših saboraca osnovao Pokret narodne participacije (MPP), levičarsku partiju pod okriljem šire koalicije Frente Amplio.
Od tada je redovno biran u parlament, a 2009. godine ulazi u predsedničku trku. Pobedio je u drugom krugu sa preko 50% glasova, a mandat je obavljao od 2010. do 2015. godine.
Predsednik koji je orao baštu
Dok su mnogi lideri uživali u luksuzu, Muhika je radio na svojoj farmi. Živeo je sa suprugom Lusijom Topolanski u jednostavnoj kući na periferiji Montevidea. Vozio je svoj stari „folksvagen bubu“ iz 1987. godine, odbio da koristi predsedničku palatu i čak je odbijao telohranitelje kad god je mogao.
U intervjuu za CNN 2012. godine, pokazao je svoju baštu, cveće koje sadi, povrće koje gaji i kokoške koje hrani. I to je bio njegov svet.
Donirao je oko 90% svoje predsedničke plate u humanitarne svrhe, zadržavajući samo onoliko koliko mu je bilo potrebno za život. U jednom intervjuu rekao je: „Još živim kao što sam živeo pre nego što sam postao predsednik. U istom kraju, na isti način. Ja sam republikanac. Živim kao i većina mog naroda.“
Reforme koje su menjale svet
Tokom svog predsedništva, Muhika je sproveo niz progresivnih reformi koje su učinile da se Urugvaj izdvoji u regionu, ali i globalno. Legalizovani su abortus, istopolni brakovi, a Urugvaj je postao prva zemlja na svetu koja je legalizovala rekreativnu upotrebu kanabisa.
Ekonomski pokazatelji su tokom njegovog mandata išli uzlaznom putanjom. Ulagalo se u obnovljive izvore energije, jačala se socijalna zaštita, a država je ušla u novu fazu modernizacije – sve to bez da se narod udalji od svojih vrednosti.
Borac do kraja
Muhika se i u poslednjim mesecima života nije predavao. Kada je 2024. saopštio da ima rak jednjaka, rekao je: „Nastaviću da se borim sa svojim saborcima, veran svom načinu razmišljanja. I dalje ću se zabavljati sa svojim povrćem i kokoškama.“
No, bolest je napredovala. U januaru 2025. rekao je u intervjuu za urugvajski medij Búsqueda: „Gotov sam, brate. Došao sam do kraja.“
Poslednje mesece proveo je povučeno, bez pompe, na svom imanju. Odbio je dodatne terapije i izabrao da ode onako kako je i živeo – dostojanstveno i tiho.
Poštovanje sa svih strana
Na vest o njegovoj smrti reagovali su lideri širom Latinske Amerike. Bivši predsednik Argentine Alberto Fernandes nazvao ga je „primerom skromnosti u svetu koji slavi gomilanje bogatstva“.
Evo Morales, bivši lider Bolivije, rekao je da je Muhika bio „brat pun mudrosti, čija će učenja živeti večno“.
Čileanski predsednik Gabrijel Borić dodao je: „Ako nam je nešto ostavio, to je neugasiva nada da stvari mogu biti bolje – korak po korak, da ne ispadnemo iz šina, kako je umeo da kaže.“
Kusturičin portret jednog života
I u Srbiji je Muhika bio izuzetno poštovan. Reditelj Emir Kusturica snimio je dokumentarni film o njemu – „El Pepe: Una vida suprema“, koji je premijerno prikazan 2018. godine.
Film prikazuje život jednog bivšeg gerilca koji je, paradoksalno, postao glas razuma i umerenosti u haotičnom političkom svetu.
Kusturica je više puta isticao koliko je impresioniran Muhikinom jednostavnošću i ljudskošću, nazivajući ga „moralnim kompasom sveta u kojem je moral odavno izgubio kompas“.
Iza njega – svetlo
Smrt Hosea Muhike nije samo gubitak za Urugvaj. To je gubitak za ideju da politika može biti drugačija. Da vlast ne mora da znači udaljavanje od naroda. Da istinska snaga leži u poniznosti.
I baš zato, dok se region oprašta od njega, ostaje pitanje: Da li će svet umeti da prepozna i zadrži vrednosti koje je Muhika živeo? Ili ćemo se, kao i obično, setiti koliko su takvi ljudi retki – tek kad ih izgubimo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
