Rusija i Kina sada blisko sarađuju kako bi okončale unipolarnu supersilu i prekinule američku svetsku dominaciju.
Posle oslobađanja istočne Gute od džihadista, i njihovog udaljavanja u severni grad Idlib pod kontrolom Al Kaide i Turske, Duma je sada angažovana u pregovorima sa ruskom stranom da pronađu izlaz za militante “Vojske Islama“ (Jaish al-Islam).
Ovi militanti su se borili protiv mnogih džihadista i pobunjenika, i zbog toga nemaju više prijatelja u sirijskoj areni. Međutim, ovo pregovaranje je postalo taktički detalj, jer je glavni grad, Damask, postao siguran i više nije izložen svakodnevnom granatiranju, kao što je to bio slučaj pre oslobođenja Gute, analizira „Alraimedia“
[adsenseyu1]
Šta dalje?
Jarmuk kamp i al-Hajar al-Asvad:
Eliminacija grupe “Islamska država“ (ISIS) i ostataka Al Kaide u Jarmuk kampu i obližnjem području al-Hajar al-Asvad, južno od Damaska, takođe je taktički detalj, jer nema izlaza za ove militante, zarobljene sa svih strana: oslobađanje ove oblasti nije problem.
Sirijske stepe (al-Badija):
U sirijskim stepama (al-Badija), ISIS i dalje ima deo sa kojim se očekuje da se sirijska vojska pozabavi ovog leta. Ova oblast je takođe potpuno opkoljena, ISIS ne može nigde otići, a dok čeka, njihova volja i moral opadaju i dostižu minimalan nivo.
Idlib i Al Kaida:
Što se tiče grada Idliba gde se razne opozicione i džihadističke snage umnožavaju, ovi drugi ostaju u stalnoj borbi za vlast. Oni neće moći da upravljaju pristustvom različitih nacionalnosti i vera koje se suprotstavljaju jedni drugima u jednom gradu. Stoga će uloga Turske biti ključna za manevrisanje kontrolom u ovoj oblasti i sprečavanje sukoba među džihadistima ili čak eliminisanje onih koji nisu voljni da se potčine politici Ankare.
[adsenseyu4]
Turske okupacione snage:
Tursko prisustvo u severozapadnom i severno-centralnom delu je postalo neizbežno. Očekuje se dugotrajna, ali veoma spora i nestalna bitka između turske i sirijske države. U takvim okolnostima je prirodno očekivati pretnju i kontra-pretnju obe vlade.
Ako se Damask odluči za rat protiv Turske, mora se baviti ovim pitanjem bez računanja na svoje saveznike. Ni Rusija ni Iran ne žele vojnu konfrontaciju sa turskom vojskom. Sirija ima pravo da prvo zatraži obnavljanje svoje teritorije putem diplomatskih sredstava, a zatim izvrši pritisak na Ankaru preko svojih saveznika i prijatelja. Upotreba vojne sile kao rešenja bi tada mogla biti usvojena od strane Damaska, kao krajnji pokušaj da se njihova teritorija povrati.
Rusija može biti u iskušenju da diplomatski interveniše i pronađe rešenje između Damaska i Ankare, ako je zaista cilj Moskve to da očekuje da će njene snage koegzistirati sa sirijskom vojskom u mirnoj Siriji.
Američke okupacione snage u Deir ez-Zoru i al-Hasaki:
Američke sile ostaju na severuistoku (skoro 24% od ukupne sirijske teritorije pod kontrolom američke vojske), sa velikim delom ISIS-a kog u ovom trenutku štiti Vašington “zbog neizrečenih razloga i ciljeva.“ ISIS je raspoređen na sirijsko-iračkim granicama i sprovodi “normalan život“ dok se prikazuju u propagandnim medijskim oglasima. Osim toga, militanti ISIS-a sprovode pobunjeničke napade na sirijsku i iračku armiju sa obe strane granica, sa kojima su vrlo dobro upoznati.
Najmanje je verovatno da će američke snage otići uskoro, osim ako ne budu prisiljene napadima pobunjenika. Oni bi želeli da izbegnu velike žrtve ako, i kada, okruženje u kom se oni nalaze postane neprijateljsko.
Vašington je, u Iraku, dokazao da je sposoban da podnese gubitke. Ostao je uprkos gubitku od oko 4.500 vojnika i oficira. Kako je bivši američki državni sekretar Džejms Bejker rekao: “Amerika će ući u rat na Bliskom istoku ako je potrebno da bi kontrolisali izvore energije.“
Zaista, u Siriji postoje energetski resursi (nafta i gas) pod kontrolom SAD-a, koji iznose oko 13 odsto ukupnih sirijskih zaliha. Pored toga, američko prisustvo olakšava Izraelu da koristi aerodrom koji su SAD uspostavile u severoistočnoj Siriji kao glavnu tačku na sirijsko-iračkoj granici.
Sjedinjene Države takože mogu da izmene situaciju u Iraku, Siriji i Turskoj, da zaprete svim ovim zemljama sa mogućom “kurdskom državom“ jer su lokalni Kurdi oni koji štite i deluju kao američki posrednici. Iako je to malo verovatan scenario, i očekuje se da američke snage napustiti Kurde u određenom trenutku i prepustiti ih sudbini u nekom momentu u budućnosti.
Međutim, ciljevi SAD-a na okupiranoj sirijskoj teritoriji su protiv svih graničnih zemalja i to može uticati na trajanje američkog pristustva. Nema sumnje da je američka okupacija sirijske teritorije veoma uznemirujuća antiameričkoj osi i smatra se “otrovnim trnom“ u Levantu.
Sa druge strane, postojanje ISIS-a je takođe postalo manje bitno, jer je opkoljen. Može se slobodno kretati unutar američke enklave, ali oprezno prema svojim neprijateljima: sirijskoj i iračkoj vojsci. Stoga, oni nemaju nikakav strateški horizont, naročito jer islamistička karta nije uspela da promeni irački i sirijski režim. “Kreativni haos“ koji je uspostavio američki establišment pod nazivom “Novi Bliski istok,“ takođe nije uspeo u svojim efektima kojima su se nadali.
Dara i Kuneitra:
To ne znači da je Siriji oslobođena i da se kontrola nad sirijskom državom prostire preko čitave sirijske teritorije. Ali stiže značajna bitka na jugu Sirije, u pokrajinama Dara i Kuneitra.
Zašto je ova bitka važna, i mnogo važnija od dela ISIS-a u Jarmuku ili sirijskoj stepi, ili još važnija od grada Idliba, gde se Al Kaida i druge grupe okupljaju u poslednje dve godine?
Velika dilema ostaje za dve južne pokrajine: Dara i Kuneitra. Ove dve pokrajine su na granici sa Izraelom u deeskalacionoj zoni koja je dogovorena između SAD, Jordana i Rusa.
Ali Damaska insistira na oslobođenju, sa ili bez odobrenja Rusije. Sirijska vlada bi takođe želela da oslobodi tu oblast koja je pod Al Kaidom, pobunjenicima i onima koji su na čelu pro-ISIS militanata iz “Jaish Khaled bin Walid.“
I naravno, čim razgovaramo o sirijskoj vojski koja oslobađa teritoriju koja je pod kontrolom Al Kaide, kao i obično možemo očekivati lavinu optužbi od strane međunarodnih meidja u kojima će se ova oblast prikazivati kao oblast u kojoj je “isključivo živelo pola miliona civila koji su branili svoje domove.“
Ova manipulacija medija se odvija još od borbi za Kuseir, Kalamun, Alepo, Madaju i na kraju, bitku za Gutu. Vašington je naredio CIA-i, Pentagonu i američkom Stejt departmentu da iskoriste civile sa nevladinim organizacijama kako bi se podigla briga o ljudskim pravima samo protiv onih zemalja koje odbijaju američku dominaciju. To je bio slučaj još od prvog dana kada je Rusija stupila u Siriju u septembru 2015. godine, kada je to bilo podrivano sve dok se situacija na terenu nije preokrenula u korist sirijske vlade, a tada su počele ozbiljne kritike i napadi protiv Rusije i protiv saveznika Damaska u Siriji.
Iz ovih razloga, Dara mora biti prioritet sirijske vlade. Ona mora pokrenuti pregovore kako bi očistila sve militante koji su spremni da budu odbačeni u Idlib – “kanta“ destinaciju, gde se šalju svi džihadisti iz svih oslobođenih oblasti u Sriji.
SAD su izgubile “ekstremističku bitku“ – nisu bili u stanju da postignu cilj “promene režima“ u Siriji. To je bilo buđenje ruskog medveda iz njegovog dugog sna, koji je shvatio kako su SAD pokušavale da ga sateraju u ćošak. Moskva se takođe oslanjala na kineskog zmaja, koji deli ruske ciljeve da se eliminišu svi ekstremistički i džihadistički teroristi u Siriji.
Rusija i Kina blisko sarađuju kako bi okončale unipolarnu supersilu i na taj način prekinule američku svetsku dominaciju.
Webtribune.rs[adsenseyu6][adsenseyu5]
