U Britaniji je obožavan i proglašen za heroja nacije – „Najvećeg Britanca“ svih vremena. Sledi prava istorija Čerčila. Istorija belog supremaciste čija je mržnja prema Indijcima dovela četiri miliona ljudi do smrti od gladi. Čovek koji je toliko mrzio Irce, da je smislio različite načine da ih teroriše. Rasistički lopov koji je ratovao protiv crnaca širom Afrike i Britanije. Ovo je suđenje Vinstonu Čerčilu, neprijatelju čitavog čovečanstva.
Avganistan:
Čerčil je svoju ljubav prema ratu spoznao za vreme boravka u Avganistanu. Tamo je rekao, „svi koji se budu suprotstavili biće ubijeni“, jer Paštuni treba da „prihvate superiornost rase“. U svojim spisima pisao je o tome kako je učestvovao u paljenju sela i kuća ljudi:
„Postupali smo sistematski, selo po selo i uništavali smo kuće, rušili kule, posekli velika senovita stabla, spalili useve i razbijali rezervoare u kaznenoj devastaciji“.
Čerčil je takođe pisao o tome kako je „svaki uhvaćen plemenski čovek bio odmah zaklan“. Ponosan na teror izvršen nad narodom Avganistana Čerčil je bio na putu da postane genocidni manijak.
Kuba:
Čerčil je napisao da je zabrinut da će se Kuba 1896. godine pretvoriti u „drugu crnu republiku“. Pod „drugom“ je mislio na Haiti koji je prva nacija u modernom vremenu koja je ukinula ropstvo. Haiti je od tada kažnjavan zbog toga.
Egipat:
„Recite im da ako im budemo imali više obraza od njih, poslaćemo Jevreje na njih i otraćemo ih u kanal iz kog oni nikada ne bi trebalo da izađu“ – Vinston Čerčil o tome kako se treba odnositi sa Egiptom 1951. godine.
Grčka:
Britanska vojska pod vođstvom Čerčila izvela je masakr na ulicama Atine u mesecu decembru 1944. Ubijeno je 28 demonstranata, a 128 je ranjeno. Ko su oni bili? Da li su bili pristalice nacizma? Ne, oni su u stvari bili anti-nacisti.
Britanci su zahtevali da se sve gerilske grupe razoružaju 2. decembra 1944. Sledećeg dana je 200.000 ljudi izašlo na ulice i tada je britanska vojska, po Čerčilovoj naredbi, okrenula oružje ka ljudima. Čerčil je smatrao ELAS (Grčka narodna oslobodilačka armija) i EAM (Nacionalni oslobodilački front) „bednim banditima“ (to su bili baš oni ljudi koji su proterali naciste). Njegovi postupci u decembru mesecu bili su čisto iz njegove mržnje i paranoje prema komunizmu. On je planirao da obnovi monarhiju u Grčkoj kako bi se borio protiv bilo kakvog mogućeg komunističkog uticaja. Događaji u decembru bili su deo te strategije.
Čerčil je 1945. godine poslao Čarlsa Vikama u Atinu gde je bio zadužen za obuku grčke bezbednosne policije. U aprilu 1945. Čerčil je rekao da su „nacistički kolaboracionisti u Grčkoj u mnogim slučajevima učinili najbolje što su mogli kako bi zaštitili grčko stanovništvo od nemačkog ugnjetavanja“ i nastavio da su „komunisti glavni neprijatelji“.
Gvajana:
Čerčil je naredio svrgavanje demokratski izabranog vođe „Britanske Gvajane“. Poslao je trupe i ratne brodove i obustavio njihov ustav, kako bi zaustavio vladin plan nacionalizacije.
Indija:
Malo ljudi u Britaniji zna za genocid u Bengalu a kamoli da je to uradio Čerčil. Njegova mržnja prema Indijcima dovela je do toga da četiri miliona ljudi gladuje do smrti tokom bengalske ‘gladi’ 1943. „Mrzim Indijce. Oni su zverski narod sa zverskom religijom “, rekao je.
Britanska vojska uzela je milione tona riže od gladujućih ljudi da bi je poslali na Bliski Istok – tamo gde to čak nije ni bilo potrebno. Kad su izgladneli ljudi iz Bengala tražili hranu, Čerčil je rekao da je „glad“ njihova krivica. On je odbio sve ponude da pošalje pomoć u Bengal, Kanada je ponudila 10.000 tona pirinča, Amerika 100.000. Čerčil je i dalje ispijao šampanjac, dok je u Bengalu umiralo četiri miliona muškaraca, žena i dece.
Indija je tokom Drugog svetskog rata bila prisiljena da ‘pozajmljuje’ novac Britaniji.
Istina je da Čerčil nikada nije vodio rat protiv fašizma. Otišao je u rat sa Nemačkom da bi odbranio Britansko carstvo. On je jecao „jesmo li za stotine miliona duga dužni da branimo Indiju da bi nas Indijci nakon toga šutnuli?“
Kada je Indija bila podeljena 1947, milioni ljudi su umrli, a milioni su raseljeni. Čerčil je rekao da je stvaranje Pakistana, koji je Britancima i Amerikancima bio imperijalističko uporište od njegovog osnivanja, britanski „deo Indije“.
Iran:
Kada je Britanija zauzela iransku naftnu industriju, Čerčil je izjavio da je to „nagrada iz čarobne zemlja iz naših najluđih snova“. On se decenijama mešao u iranske poslove radeći sve što može kako bi isključio Irance iz njihovih prirodnih resursa. Podsticanje pljačke nacije kad je većina stanovništva živela u teškom siromaštvu.
U junu 1914. godine Čerčil je predložio nacrt zakona u Donjem domu kojim će britanska vlada postati glavni akcionar Anglo-iranske naftne kompanije. Kompanija će se dalje suzdržavati od plaćanja Iranu svog dela dividendi pre nego što plati porez britanskoj blagajni. Britanci su u suštini ilegalno oporezovali iransku vladu.
Kada je nacionalistička vlada Irana zapretila britanskim „interesima“ u Iranu, Čerčil je bio spreman da ih zaštiti po svaku cenu. Čak i ako je to značilo skrnavljenje demokratije. Pomogao je u organizovanju državnog udara u avgustu 1953. Rekao je oficiru CIA-e koji je pomogao da se plan izvrši „da sam nekoliko godina mlađi, ne bih voleo ništa drugo nego da sam služio pod vašom komandom u ovom sjajnom poduhvatu ”. Čerčil je privatno opisao državni udar kao „najbolju operaciju od završetka Drugog svetskog rata „.
Irak:
Čerčil je postavljen za državnog sekretara za kolonije 1921. godine. On je formirao „Kancelariju za Srednji Istok“ koja je bila odgovorna za Irak. Odlučio je da vazdušna snaga može da zameni kopnene trupe. Korišćena je strategija bombardovanja bilo kakvog otpora britanskoj vladavini.
Nekoliko puta tokom 1920-ih različite grupe u regionu sada poznatom kao Irak ustale su protiv Britanaca. Vazduhoplovne snage su tada bile sprovedene u akciju, čime su neselektivno bombardovali civilna područja kako bi pokorili stanovništvo.
Kada su iračka plemena pod vođstvom Čerčila bila zauzeta Britanci su sprovodili teror nad selima od blata, kamena i trske.
Irska
Čerčil je 1904. rekao „ostajem pri mišljenju da bi odvojeni parlament za Irsku bio opasan i nepraktičan“. Čerčil je direktan potomak ‘Markiza od Londonderija’ koji su pomogli u gušenje ustanka Ujedinjenih Iraca 1798. godine.
On je poslao razbojnike u Irsku da terorišu kako im volja. Napadi na civile i civilnu imovinu učinili su Čerčila ponosnim. Razbojnike je opisao kao „hrabre i časne oficire“.
On je bio rani zagovornik podele Irske. Tokom pregovora insistirao je na zadržavanju mornaričkih baza u Irskoj. 1938. te baze su vraćene Irskoj. Međutim, 1939. godine Čerčil je predložio zarobljavanje baze Berehejven silom.
Godine 1941. podržao je plan za uvođenje regrutovanja na severu Irske.
Kenija:
Britanija je 1952. godine u Keniji proglasila vanredno stanje da bi zaštitila svoj sistem institucionalizovanog rasizma koji su uspostavili širom svojih kolonija kako bi iskoristili starosedilačko stanovništvo. Čerčil je verovao da bi plodno tlo Kenije trebalo da bude samo za bele kolonijalne doseljenike. Odobrio je prisilno uklanjanje lokalnog stanovništva.
Najmanje 150.000 muškaraca, žena i dece bilo je prisiljeno da ode u koncentracione logore. Silovanje, kastracija, električni udari i vatra korišćeni su za mučenje stanovništva Kenije.
1954.tokom sastanka britanskog kabineta Čerčil i njegovi ljudi razgovarali su o prinudnom radu kenijskih ratnih zarobljenika i kako zaobići ograničenja dva ugovora koja su kršili:
Ovaj kurs (pritvor bez suđenja i prinudni rad) bio je preporučen uprkos činjenici da se smatralo da uključuje tehničko kršenje Konvencije o prisilnom radu iz 1930. i Konvencije o ljudskim pravima koju je usvojio Savet Evrope“.
Plan je zagovarao upotrebu sile, a ponekad i smrt kenijskih ratnih zarobljenika koji su odbili da rade. Čerčil je planirao da se ovo nastavi.
Palestina:
Čerčil je 2012. godine u Jerusalimu dobio kip zbog pomoći cionizmu.
On je rekao palestinskim liderima da je “ u redu da Jevreji, koji su razbacani po celom svetu, imaju nacionalni centar i nacionalni dom, gde bi neki od njih mogli da se ujedine. A gde bi to drugo moglo biti, osim u zemlji Palestini, sa kojom su više od 3000 godina bili blisko i duboko povezani? “
Čerčil je želeo da se „jevrejska država“ uspostavi nakon drugog ratnog sveta.
Rusija:
Čerčilova mržnja i paranoja oko komunizma ukazala mu je na sugestiju da bi na Kremlj trebalo baciti atomsku bombu. Verovao je da će to „rešiti ravnotežu snaga“.
Saudijska Arabija:
Pre 1922. godine, Britanci su Ibn Saudu plaćali subvencije u iznosu od 60 000 funti godišnje. Čerčil, tada kolonijalni sekretar, podigao ih je na 100.000 funti.
On je dobro poznavao opasnosti vehabizma. Izjavio je da sledbenici Ibn Sauda “ na osnovu svoje dužnosti i vere smatraju da treba da ubiju sve koji ne dele njihovo mišljenje, a da njihove žene i deca postanu robovi. Oni su strogi, netolerantni, dobro naoružani i krvoločni „.
Čerčil je dalje napisao da je „divljenje njemu [Ibn Saud] bilo duboko, zbog njegove neiskrene lojalnosti prema nama“. Ukrotio je Ibn Sauda novcem i poklonima .
Južna Afrika:
Hiljade su poslate u britanske koncentracione logore tokom Burskih ratova. Čerčil je svoje vreme provedeno u Južnoj Africi sumirao rekavši da je bilo vrlo zabavno galopirati okolo.
Čerčil je bio taj koji je prvi počeo da zagovara oduzimanje glasačkog prava crncima u Južnoj Africi. U junu 1906. on je tvrdio da bi Afrikanerima trebalo dozvoliti samoupravu, što bi značilo da će crnci biti isključeni iz glasanja.
medium.com
https://medium.com/@write_12958/the-crimes-of-winston-churchill-c5e3ecb229b3
