Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da odluka o tome da li će Sjedinjene Američke Države predati Kijevu nuklearno oružje isključivo zavisi od predsednika Donalda Trampa.
On je istakao da je predsednik lider i da samo on može donositi tako krupne odluke koje se tiču međunarodne bezbednosti i američke spoljne politike.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Hegset: Odluka je na Trampu
Hegset je u intervjuu za portal „Brajtbart njuz“ izjavio da nije na njemu da objavljuje ili odlučuje o takvim pitanjima. „Nisam tu da nešto objavljujem ili ne objavljujem. To nije moj posao, to je posao predsednika. On je lider, on je majstor pregovora i zaključivanja sporazuma“, rekao je Hegset.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se intenzivira rasprava o mogućoj promeni američke politike prema Ukrajini. Posebno je važna u kontekstu nedavne izjave Vladimira Zelenskog, koji je pozvao Zapad da Kijevu preda nuklearno oružje, ili da pošalje trupe u Ukrajinu ukoliko ne planira da je primi u NATO.
Takav apel Zelenskog ukazuje na sve veću frustraciju ukrajinskog rukovodstva, koje smatra da ne dobija dovoljno podrške u sukobu sa Rusijom.
Istorijski kontekst nuklearnog razoružanja Ukrajine
Ukrajina je 1994. godine potpisala Budimpeštanski memorandum, kojim se obavezala da se odrekne nuklearnog arsenala koji je nasledila nakon raspada Sovjetskog Saveza. U tom trenutku, Ukrajina je imala oko 1.900 nuklearnih bojevih glava, što ju je činilo trećom najvećom nuklearnom silom na svetu, posle SAD i Rusije.
Ipak, Kijev se pod pritiskom Zapada i u zamenu za bezbednosne garancije odrekao ovog arsenala i predao ga Rusiji, dok su bojeve glave kasnije uništene.
Pored Ukrajine, sličan potez su napravile i Kazahstan i Belorusija. Kazahstan je imao 1.400 bojevih glava, dok je Belorusija imala 100. Većina ovog oružja je demontirana ili prebačena u Rusiju.
Međutim, Ukrajina danas smatra da je taj potez bio velika greška. Budimpeštanski memorandum, u kojem su garanti bile SAD, Velika Britanija i Rusija, trebao je da obezbedi suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine u zamenu za njeno nuklearno razoružanje. Kijev tvrdi da su garancije iz memoranduma prekršene i da Zapad nije učinio dovoljno da zaštiti Ukrajinu.
Ukrajinski apel za nuklearnim naoružanjem
U trenutnim okolnostima, Ukrajina je sve glasnija u zahtevima za dobijanje nuklearnog oružja, što dodatno komplikuje već ionako napetu globalnu situaciju. Vladimir Zelenski je ponovio da Ukrajina treba da dobije nuklearno oružje ako Zapad zaista želi da je podrži u sukobu sa Rusijom.
Ovakvi zahtevi otvaraju ozbiljna pitanja o budućnosti globalne bezbednosti. Ukoliko bi Zapad odlučio da Ukrajini preda nuklearno oružje, to bi značilo eskalaciju sukoba na potpuno novi nivo. Reakcija Rusije bi bila izuzetno oštra, a to bi moglo voditi ka nepredvidivim posledicama po ceo svet.
Američka strategija i Trampova odluka
Američka administracija, pod vođstvom Donalda Trampa, trenutno razmatra različite opcije kada je reč o podršci Ukrajini. Međutim, kako je Hegset naglasio, odluka o eventualnom naoružavanju Kijeva nuklearnim oružjem zavisi isključivo od predsednika.
Tramp je poznat po svojoj sklonosti ka direktnim pregovorima i nepredvidivim potezima, pa ostaje da se vidi kakvu će odluku doneti.
Dosadašnja politika SAD prema Ukrajini bila je ograničena na snabdevanje konvencionalnim oružjem i vojnom pomoći, ali se u poslednje vreme spekuliše o mogućnosti pružanja naprednijeg naoružanja. Međutim, dodeljivanje nuklearnog oružja bilo bi presedan koji bi mogao da promeni čitavu geopolitičku situaciju.
Geopolitičke posledice potencijalnog nuklearnog naoružavanja Ukrajine
Ukoliko bi Ukrajina dobila nuklearno oružje, to bi imalo dramatične posledice po odnose između Rusije, SAD i NATO-a. Rusija je već jasno stavila do znanja da bi takav potez smatrala direktnom pretnjom sopstvenoj bezbednosti i mogla bi da odgovori ekstremnim merama, uključujući i preventivne vojne akcije.
Pored toga, postavlja se i pitanje kako bi druge države reagovale na ovakav potez. Kina, koja ima stabilne odnose sa Rusijom, verovatno bi podržala Moskvu u svakom odgovoru.
Istovremeno, evropske zemlje, koje su do sada bile uzdržane po pitanju slanja trupa u Ukrajinu, mogle bi se suočiti s ozbiljnim pritiskom da pojačaju vojnu podršku Kijevu.
Ono što je jasno jeste da bi ovakav scenario uveo svet u novu fazu krize, sa neizvesnim ishodom. Dok Tramp razmatra sledeće poteze, cela međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, svesna da bi odluka o naoružavanju Ukrajine mogla da bude jedna od najvažnijih geopolitičkih odluka u savremenoj istoriji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
