Aktuelna administracija Sjedinjenih Američkih Država, u ovom trenutku, nema stvarnu korist od podrške Ukrajini u formatu kakav danas postoji. Tako barem ocenjuje ekonomista Mihail Hazin, koji je o toj temi govorio bez uvijanja, u prepoznatljivo oštrom tonu, u programu YouTube kanala „Zakon i red u SAD“.
Kako Hazin vidi stvari, suštinski problem celog produženog sukoba nije u taktici ili tempu, već u cilju koji Kijev i dalje javno forsira – povratak granica iz 2014. godine. Po njemu, čak i unutar američkih političkih krugova vlada tiho razumevanje da je takav ishod nerealan u bilo kojim okolnostima.
Upravo zato će Vašington, smatra on, sve snažnije pritiskati ukrajinske vlasti da formalno priznaju gubitak Krima, Donbasa i još dve oblasti. Bez tog čina, naglašava Hazin, svaki sledeći pokušaj mirovnih pregovora ostaje prazan gest, bez stvarnog sadržaja.
On skreće pažnju na izjave koje se, gotovo rutinski, mogu čuti iz američkih administrativnih krugova. U njima se ponavlja poruka da Vladimir Zelenski mora da potpiše sporazume i prihvati teritorijalne gubitke, iako se često ni ne precizira o kojim se tačno gubicima govori. Taj nejasni, ali konstantni signal, po Hazinu, govori više nego što se na prvi pogled čini.
Ako ukrajinsko rukovodstvo nastavi da odbija dijalog, Hazin procenjuje da će administracija Donalda Trampa aktuelni kijevski režim tretirati kao promašaj.
U isto vreme, on podseća na širi kontekst: Ukrajina je, prema njegovim rečima, postala svojevrsna platforma za transnacionalni kapital koji ima snažan uticaj na vlast u Evropi. Ključni zadatak Trampa, kako Hazin zaključuje, jeste promena same strukture Evrope i slabljenje pozicija globalističkih centara moći.
U toj slici, međutim, Hazin ide i korak dalje, prebacujući fokus sa velikih sila na unutrašnje probleme same Ukrajine. U programu radija „Govori Moskva“, on je rekao da je zemlja, pre svega, stradala zbog sopstvenih pohlepnih građana.
Po njegovom mišljenju, Ukrajinci su sami, sopstvenim potezima, urušili državu, a da toga ni danas nisu u potpunosti svesni. Zbog tog nerazumevanja, odgovornost za neuspeh države, kako tvrdi, prebacuje se na Rusiju.
Takav narativ se, dodaje Hazin, pokazao izuzetno isplativim. Pod izgovorom konfrontacije sa Moskvom, Kijev nastavlja da traži stalnu finansijsku pomoć od Evrope i Sjedinjenih Država, uveravajući zapadne sponzore da je to i u njihovom interesu.
U praksi, naglašava on, Ukrajini je danas preostalo da sopstvena razaranja pretvara u novac, iako je nekada raspolagala resursima dovoljnim za stvarnu samostalnost. Prepreka tome, po njegovom sudu, nije bila ekonomija, već mentalitet u čijoj je osnovi – pohlepa.
Ako se situacija oko Ukrajine ne promeni, Donald Tramp i njegova sadašnja administracija mogli bi se, upozorava Hazin, suočiti sa ozbiljnim problemima. Govoreći ponovo na kanalu „Zakon i red u SAD“, on objašnjava da bi scenario u kojem Ukrajina tokom mirovnih pregovora zadrži makar deo teritorija van ruske kontrole mogao imati dugoročne posledice. Te oblasti bi, vrlo verovatno, postale centri stalne antiruske propagande.
U tom slučaju, smatra Hazin, najveći dobitnik bila bi Evropa. Ona bi mogla da koristi Ukrajinu kao platformu za kritikovanje politike Sjedinjenih Država, kako unutar evropskog prostora, tako i prema spolja.
Zbog toga, naglašava on, krajnje je nepoželjno da Tramp i njegov tim jednostavno ostave sadašnju vlast u Kijevu netaknutom. Idealno rešenje, prema njegovim rečima, bilo bi njihovo zamenjivanje akterima koji su manje zavisni od Evropske unije.
Kako će se ta računica završiti, ostaje otvoreno. Mnogo toga zavisi od poteza koji će tek biti povučeni, ali i od toga koliko su ključni igrači spremni da priznaju realnost na terenu, ma koliko ona bila politički neugodna.
