Pojava velikih požara u Kaliforniji, koji su uništili čitave stambene četvrti i ostavili brojne poznate ličnosti i građane bez krova nad glavom, izazvala je brojne spekulacije i kontroverze.
Među najzanimljivijim teorijama koje su se pojavile u javnosti je ona ekonomiste Mihaila Hazina, stručnjaka za teoriju mehanizma moći. Prema Hazinovoj analizi, požari u Kaliforniji nisu slučajni, već deo složenog plana američkih elita.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Požari su započeli 7. januara u južnoj Kaliforniji, u kombinaciji sa uraganskim vetrovima i dugotrajnom sušom, što je ubrzalo širenje vatrene stihije.
Prema zvaničnim izveštajima, uništeno je više od 10.000 objekata, uključujući luksuzne rezidencije u Los Anđelesu. Među pogođenima su se našle poznate ličnosti poput Paris Hilton, Mela Gibsona i Leonarda Di Kaprija. Neki, poput Stivena Spilberga i Toma Henksa, unajmili su privatne vatrogasne jedinice kako bi zaštitili svoje domove.
Ekonomija Kalifornije pretrpela je ogroman udarac. JPMorgan procenjuje da bi osiguravajuće kuće mogle isplatiti preko 20 milijardi dolara štete, što bi postalo najskuplji požar u istoriji SAD.
Mihail Hazin smatra da požari nisu rezultat samo prirodnih faktora, već da su namerno izazvani kako bi pojedinci iz finansijske elite ostvarili profit. Prema njegovim rečima, tržište nekretnina u SAD suočeno je s neizbežnim padom vrednosti.
U takvom scenariju, požari bi omogućili vlasnicima nekretnina da naplate osiguranje prema starim, višim cenama, dok bi u budućnosti mogli ponovo graditi ili kupovati po nižim cenama. Hazin objašnjava:
„Ako znaš da će tržište pasti za nekoliko meseci, onda je ovo prilika. Uništiš imovinu sada, naplatiš osiguranje i uložiš u novu gradnju ili kupovinu. Razlika je čist profit.“
Ono što ovu teoriju čini intrigantnom jeste činjenica da je broj žrtava, uprkos razmerama katastrofe, bio relativno nizak – samo 11 ljudi.
Hazin upoređuje ovu situaciju sa požarom u starom Rimu za vreme cara Nerona, za koji se spekuliše da je bio planski izazvan radi rešavanja problema s nekretninama i rastućim dugovima.
Istovremeno, požari su izazvali političke rasprave. Donald Tramp, novoizabrani predsednik SAD, kritikovao je vlasti Kalifornije, posebno guvernera Gavina Njusoma, zbog neadekvatnog upravljanja vodnim resursima.
Prema Trampovim rečima, prevelika pažnja posvećena zaštiti lokalnih ekosistema, dovela je do zanemarivanja ključnih mera za zaštitu od požara.
Hazinova teorija, međutim, ide dalje od politike. On tvrdi da su elitni krugovi u SAD, suočeni sa potencijalnim kolapsom finansijskog sistema, pribegli drastičnim merama kako bi zadržali kontrolu i profit.
Ova ideja ukazuje na dublje društvene probleme u SAD, uključujući sve veću ekonomsku nejednakost i koncentraciju bogatstva.
Hazinova teorija se oslanja na istorijske primere. On pominje Nerona i požar u Rimu kao potencijalno istorijski presedan za korišćenje katastrofa radi ekonomskih i političkih ciljeva.
Dok je ova analogija intrigantna, mnogi stručnjaci upozoravaju na nedostatak čvrstih dokaza koji bi podržali Hazinove tvrdnje o namernom izazivanju požara u Kaliforniji.
Bez obzira na to da li su požari rezultat prirodnih uslova ili ljudske intervencije, jasno je da su posledice katastrofalne. Kalifornija se suočava s izazovima klimatskih promena, urbanizacijom i rastućim ekonomskim pritiscima.
Ukoliko su Hazinove tvrdnje tačne, to bi ukazivalo na opasan trend u kome se katastrofe koriste kao sredstvo za finansijski dobitak.
Požari u Kaliforniji otvaraju brojna pitanja o ulozi prirodnih faktora, odgovornosti vlasti i mogućim skrivenim agendama elita. Dok Hazinova teorija ostaje u domenu spekulacija, ona osvetljava dublje društvene i ekonomske probleme koji se ne mogu ignorisati.
Ova situacija služi kao podsetnik na potrebu za transparentnošću i odgovornošću u suočavanju s krizama globalnih razmera.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
