U svetlu nove runde pregovora o Kosovu koje će se održati u četvrtak u Briselu, srpskoj javnosti i dalje je apsolutno nepoznato kakav je stav našeg državnog vrha, šta su zahtevi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i gde je podvučena linija iza koje nema povlačenja.
Treba napomenuti da su sve aktivnosti predsednika Srbije nezakoniti jer mu to ne piše u opisu posla a uz to trenutno ne postoji formirana ni Vlada ni Skupština koji bi dali zakonsko pokriće tim pregovorima.
[adsenseyu1]
Najjednostavnije rečeno, građani Srbije ne znaju šta tražimo od međunarodne zajednice i Albanaca kada je reč o Kosovu, a kako kaže Dušan Janjić, član Foruma za etničke odnose iz Srbije, u toj magli nalazimo se još od 2013. godine.
“Tada je, za vreme mandata Tomislava Nikolića, u Parlament Srbije ušla poslednja platforma za pregovore sa KiM i od tog trenutka nijedan dokument nije predstavljen Skupštini. Ova strategija predviđa sve ono što nam je sada dobro poznato, a to su odbrana suvereniteta, vitalni interesi, odbrana Ustava i formiranje Zajednice srpskih opština, što se do danas nije desilo. Skupština je te godine i usvojila Rezoluciju o Kim i to je ujedno poslednji strateški dokument Vlade Srbije ili Nacionalnog saveta za bezbednost”, kaže Janjić za Nova.rs.
U međuvremenu u srpskoj javnosti se o Kosovu mnogo govori, ali se po pravilu ništa ne kaže. Pregovore sa srpske strane predvodi predsednik Aleksandar Vučić, a informacije o tome koje su bile teme razgoovora sa predstavnicima Kosova i međunarodne zajednice, najblaže rečeno su šture i nejasne. O zahtevima srpske strane još manje se zna.
[adsenseyu4]
Ono što se od Vučića moglo čuti varira od toga da će Kosovo hteli mi to ili ne dobiti nezavisnost, do toga da on to nikada neće potpisati i već čuvene rečenice”ne mogu oni da dobiju sve, a mi ništa”.
To je, naime, predsednik Srbije izjavio u oktobru 2019.
“Neću da lažem narod i da kažem da je Kosovo deo Srbije, nije celo naše, ali nije ni njihovo, kompromis nije da Srbija sve izgubi, a da Albanci sve dobiju”.
U maju 2020. godine, stav predsednika Srbije bezmalo se promenio, te je izokola najavio priznanje Kosova.
“I ja vas pitam šta je rešenje sad osim što će Kosovo u budućnosti, ne mojom voljom i zato što ću ja da ga priznam, dobiti nezavisnost i suverenost na celoj svojoj teritoriji. Pa ću onda da pitam mnoge koji su protestovali i govorili mnoge stvari – zašto ste to radili i kako je moguće da niste mogli da sagledate realnost i što ste ometali mogućnost da Srbija izvuče nešto za svoj narod i svoju zemlju”, rekao je Vučić.
[adsenseyu1]
Početkom juna predsednik Srbije govorio je i o referndumu bez kog se ne može razgovarati o pitanju Kosova.
“Da li na referendumu, ko i šta zastupa, može da prođe neko komprominso rešenje, ja u to ne verujem. Da li sam zbog toga srećan – možda mi to olakašava poziciju. Ali da sam najsrećniji – nisam, jer do te situacije neće doći“, rekao je Vučić.
Nekoliko dana kasnije, uoči otkazanog sastanaka u Beloj Kući Vučić je govorio o spekulacijama da će u Vašingtonu priznati Kosovo:
“Sramota me je da na ozbiljan način na to odgovoram, to govori o tim ljudima, a ne o nama. To niti će da bude tema, niti ćemo da dozvolimo”, kazao je Vučić.
Uoči satanaka u Briselu i Vučić je izjavio da je albanska strana tražila isključivo obostrano priznanje.
“Izašli su sa zahtevima koji se odnose na očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova i ustavne organizacije Kosova, na trajno uzajamno priznanje, članstvo u UN i da Kosovo priznaju članice EU koje to nisu učinile, a potom bi se bavili nestalima i ratnom štetom”, rekao je Vučić i doda da je Srbija spremna da razogovara ali da ne prihvata ultimatume i naređenja.
[adsenseyu4]
Janjić ocenjuje da je cela priča oko Kosova krajnje haotična i da pred Srbijom realno stoje dva izbora.
“Za vreme unutrašnjeg dijaloga o KiM koji je inicirao Vučić 2017, a vodio se 2017. i 2018. nikada nije proizišao nikakav rezime, a postoje priče da postoji, ali se krije od naroda. Koliko sam ja upoznat unutrašnji dijalog je pokazao da Ivica Dačić, Aleksandar Vulin i u manjoj meri Vučić ide u pravcu ideje razgraničenja, odnosno tazmene teritorija u zamenu za priznanje KiM.
Sada je pitanje da li će se nastaviti razgraničenje ili će se usvojiti model dve Nemačke u okviru kojeg su zemlje koliko-toliko normalizovale odnose, a da nisu službeno priznale jedna drugu” navodi Janjić.
Taj model je za Srbiju diskutabilan, jer praktično znači da se Srbiji brani blokiranje zahteva za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a bi to de facto značilo i priznanje.
“Ne izjašnjavate se ni za, ni protiv ulaska Kosova u medjunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, ali kada uđu morate da sarađujete sa njima. To praktično jeste priznanje”, zaključuje Janjić i dodaje da je Srbija sama sebe doovela u vrlo tešku situaciju.
“U suštini stagniramo od 2015. godine. U realnosti smo malo uradili za nas na severu Kosova, nismo uspeli da sačuvamo nijedno preduzeće, voode ih lokalni moćnici, a dobijaju pare iz Srbije. Situacija oko Kosova je vrlo, vrlo teška i neizvesna i moramo biti spremni na sve, zaključuje Janjić.
(Nova.rs)
