[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Referendum o izlasku Velike Britanije iz EU je trebalo da bude način za skretanje pažnje sa izveštaja ser Džona Čilkota o učešću Londona u invaziji na Irak.
Te informacije su pronađene u elektronskoj pošti koju su razmenili bivši britanski šef diplomatije Džek Stro i nekadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel.
Oni su obavili prepisku, do koje je došao Intersept, 4. jula, dva dana pre objavljivanja Čilkotovog izveštaja i 20 pre referenduma u Velikoj Britaniji.
“Svrha glasanja o Brezgitu je da se obori srednjoročna pažnja sa Čilkota, pošto ona neće prestati onog dana kada se objavi, s obzirom na to da je njegov izveštaj veoma neprijatan“, navodno piše u mejlu.
[adsenseyu4]
Pauel je uputio odgovor Strou, u kom je naveo da sve što je Čilkot naveo u izveštaju nije izazvalo veći efekat u američkoj javnosti, kao i da oseća da se neće napraviti “veća galama“ i da će sve to polako prestati da bude zanimljivo.
“Da, Čilkotov izveštaj je već zaboravljen i ovde… Bilo je neprijatnosti tog dana, a skoro kompletan fokus je bio na Toniju Bleru. Bilo je nekih stvari… Porodice stradalih vojnika su pokušale da proguraju sudski proces protiv Tonija, ali teško da će se to ostvariti“, istakao je Stro.
Pauel je dodao da je razmenio mišljenja sa bivšim zamenikom državnog sekretara Ričardom Armitejdžom i svojom naslednicom Kondolizom Rajs i da oni dele Stroovo mišljenje.
Ipak, oni se nisu saglasili u jednoj situaciji, po pitanju druge rezolucije Ujedinjenih nacija za vreme ratnih akcija u Iraku.
[adsenseyu1]
Velika debata se vodila tada u britanskom parlamentu, a sve je završeno ostavkom šefa diplomatije Robina Kuka. Za razliku od Stroa, koji veruje da bi druga rezolucija zaustavila invaziju, Pauel je rekao da ne može da kaže da li je saglasan ili neij, ali i da sumnja.
Sedam godina, deset miliona funti, 2,6 miliona reči, bilo je potrebno da bi se dobio odgovor da li je Britanija trebalo da učestvuje u invaziji na Irak.
U izveštaju komisije sa ser Džonom Čilkotom na čelu došlo se do zaključka da je tadašnji premijer Toni Bler tu odluku doneo bez ozbiljnih razloga.
Čilkot je zaključio da je Velika Britanija odlučila da se uključi u invaziju pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno rešavanje problema, kao i da vojna akcija nije bila poslednje rešenje.
Takođe, dodaje se da u martu 2003. godine, kada je invazija započeta, nije bilo neposredne pretnje od iračkog diktatora Sadama Huseina.
(B92)[adsenseyu5][adsenseyu5]
