Tih devedesetih Rusija ima nekoliko momenata sramote i duga prema Srbima, a to su: 30. maj 1992. godine, kad smo glasali za sankcije, i drugo – bombardovanje 1999. Sada, čini mi se da nam je Bog poslao ovaj rat (u Ukrajini) da bismo shvatili šta nismo uradili za naše, bliske po duhu, Srbe, kaže ruska istoričarka i akademik.
Jugoslaviju su bombardovali samo zbog toga da ne bude neposlušna. Plan je bio uništiti Sovjetski Savez, pa onda Rusiju, rasparčati je, ali ne možete vi da krenete prema Rusiji ili na Rusiju kad iza leđa imate Srbe, kako svet kaže, „jedan lud narod“.
Čim Rusi krenu u neki ustanak ili borbu, Srbi ne razmišljaju o razlogu, već odmah uhvate pištolj i idu zajedno sa njima, kaže za RT Balkan ruska istoričarka i akademik Jelena Guskova.
Ona ocenjuje da su NATO zemlje znale, u tom svom planu, da ili paralelno ili pre toga, pre nego što će da unište Rusiju, treba da „spuste Srbe na kolena“, kako ne bi smeli da podignu glavu i stanu u zaštitu Rusije.
„Svi znamo kako se isto to dešavalo u Drugom svetskom ratu, koliko su Srbi Nemaca ovde držali i nisu ih puštali na istok. To je još jedan razlog zašto je bombardovana Jugoslavija, jer su na taj način probali, ili ispitivali kako će svet reagovati na bombardovanje bez dozvole Saveta Bezbednosti UN.
To je bilo ispitivanje javnog mnjenja“, rekla je Guskova za naš portal, na međunarodnoj konferenciji „Od agresije do novog pravednog poretka“, koja se u Domu vojske održava povodom 25. godišnjice NATO agresije.
Naša sagovornica ističe da je bilo važno pogledati kako bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin i Rusija gledaju na to, a da je čak i bombardovanje kineske ambasade bila proba Kine, kako će ona reagovati u slučaju bombardovanja.
Na pitanje šta je za Rusiju značila NATO agresija na Jugoslaviju, Guskova odgovara da je Rusija bila različita, jer je u to vreme još na vlasti bio Jeljcin, za kog je najvažnija stvar u životu bila vlast.
Zbog toga je on, dodaje, faktički „razbio“ Sovjetski Savez, odigrao vrlo značajnu ulogu u tom procesu, kako bi postao predsednik cele Rusije.
„On je slabo znao spoljnu politiku, nije je voleo i odmah od početka stvaranja Rusije zadovoljio je Vašington, koji je tražio da rusko Ministarstvo spoljnih poslova vodi Andrej Kozirjev, koji je bio čisto prozapadni čovek.
Znači kad govorimo o drugoj polovini 1990-ih, kada još nije stvorena samostalna politika Rusije, i te događaje iz 1999. godine, na Zapadu su maštali da Rusija ostane ili neutralna ili da podrži odluku Zapada povodom bombardovanja. Kada pogledate tu rusku spoljnu politiku, ona se kolebala“, ističe Guskova.
Nestabilna spoljna politika Ruske Federacije
Prema njenim rečima, od 1996. do 1998. godine, kada je Jevgenij Primakov bio na čelu ruske diplomatije, on je krenuo u teoretsku razradu nove spoljne politike Rusije, ali Vašington nije mogao da prihvati tu kandidaturu, već su planirali napad na Jugoslaviju.
„Zbog toga je i smenjen Primakov, a na čelo ruske diplomatije je došao Igor Ivanov, koji je faktički bio zamenik Kozirjeva i njegov učenik. Zbog toga naša spoljna politika tih godina nije bila stabilna, već je imala mnogo kolebanja, a još u našem sturkturama vlasti bilo je dosta prozapadnih kolega, koji su ispunjavali ono što je bilo važno za Zapad.
Čak i taj Ivanov, na primer, vas bombarduju, a on dobije naređenje od Jeljcina da nešto uradi i ide u Vašington da pita, na primer, da stanu sa bombardovanjem. On dođe, ali sve te rečenice kaže na engleskom tako da to bude vrlo blago za Ameriku, pa čak i ne ispuni ono što je tražio Jeljcin. Tako da što se tiče spoljne politike nismo bili na visini tih istorijskih zadataka, koji smo trebali da ispunimo“, ukazuje ruska istoričarka.
Guskova napominje da su na strani Jugoslavije bile samo Rusija i Belorusija, a da upravo zbog toga te zemlje sada plaćaju visoku cenu za tu spoljnu politiku.
„Pre bombardovanja, 1997, 1998. godine u celom svetu je dobro radila mašina propagande, od strane Vašingtona i Londona, koja je pripremala svet za neophodnost, nužnost bombardovanja, ‘najgroznijih ljudi na svetu – Srba’, zato što su samo oni krivi za sve što se dešavalo na Balkanu, i za raspad Jugoslavije, pa i za ono što nisu radili, ali ‘krivi su Srbi’“, navodi Guskova.
Zapadnim liderima Srbi bili krivi za sve
Kako ukazuje, Madlen Olbrajt, Bil Klinton i mnogi zapadni političari u svojim memoarima pišu o tome da su oni stvarno verovali da su samo Srbi krivi za sve što se desilo na Balkanu, i zbog toga mnoge zemlje u svetu su verovale da je to pravedna „kazna naroda koji to upravo i zaslužuje“.
Međutim, Guskova ističe da Olbrajtova u svojim memoarima piše da nisu svi vojni ministri zemalja članica NATO-a smatrali da je bombardovanje neophodno, kao i da neki nisu bili za to.
Naša sagovornica podseća da je tu krenuo Račak, dobro pripremljen i režiran povod, a zatim i mnogo drugih povoda, da bi se na kraju svi složili.
Guskova napominje da se Olbrajtovoj žurilo, zbog čega je lično zvala zapadne lider, nakon čega je Klinton prihvatio, i nisu više slušali nikoga.
„Samo su se malo plašili pozicije Rusije. Međutim, sve je u redu što se tiče toga, jer Rusija nije mogla da spreči bombardovanje zbog njenih političkih teškoća. Tih 1990-ih Rusija ima nekoliko momenata sramote i duga prema Srbima.
To je 30. maj 1992. godine, kad smo glasali za sankcije i drugo, bombardovanje 1999. I sada, čini mi se da nam je Bog poslao ovaj rat (u Ukrajini) da bismo shvatili šta nismo uradili za naše, bliske po duhu, Srbe“, zaključuje Guskova.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
