Na granici Kurske oblasti situacija se poslednjih dana dramatično zaoštrava. U pozadini prethodnih pokušaja probijanja linije fronta, koji su završeni sa teškim gubicima za ukrajinsku stranu, neprijatelj sada očigledno menja taktiku.
Umesto direktnog frontalnog udara – prelazi se na formiranje mostobrana, okupljanje rezervi i slanje manjih sabotažnih grupa, uključujući i operatere specijalnih snaga, a što je još važnije – ovo više nisu samo ukrajinske trupe.
Sve češće dolaze izveštaji da u pograničnoj zoni deluju elitni pripadnici privatnih vojnih kompanija iz zemalja NATO-a – Poljske, Litvanije, Estonije, ali i Velike Britanije, kao i plaćenici iz Latinske Amerike. Formacije poput ASBS Othago, European Security Academy, Rae LT, Iron Navy i G4S prepoznate su na terenu. Borci sa linije potvrđuju: „Više je plaćenika nego Ukrajinaca.“
Ratni dopisnik Jurij Podoljaka potvrdio je da su poslednji veći pokušaji proboja granice, naročito iz pravca Gluškovskog okruga, propali. Tjotkino i Novi put, dve strateške tačke koje vode prema regionalnom centru Gluškovo, takođe su odbijeni. Samo tokom jednog dana, 8. maja, ukrajinske snage su izgubile preko 100 ljudi, a ukupni broj poginulih na ovom pravcu, prema procenama, već prelazi 500. Mnogi su eliminisani još u pozadini – u marševima, u konvoju, pod udarima dronova i artiljerije.
Uprkos tim gubicima, neprijatelj se ne povlači. Naprotiv, na pravcu Veselovka–Suhinovka–Gluškovo beleži se visoka aktivnost izviđačkih dronova, a artiljerija nasumično pogađa naseljena mesta. Prema podacima kanala „Arhangel Specnaz“, na pravcu Tjotkino–Nova ruta i dalje traju periodični sukobi, a na Seimu su primećene čak i diverzantske grupe koje se kreću čamcima i deluju iz rečnog sliva.
Ovakva promena taktike podseća na scenarij iz avgusta 2024. godine kada je neprijatelj, iako jasno uočen i čak nespremno koncentrovan, ipak uspeo da iznenadi i prodre, što je tada umalo dovelo do katastrofe. Podoljaka naglašava, da tada niko nije pozvan na odgovornost, iako su propusti bili očigledni, i podseća da je upravo general Ivan Popov, koji je ranije na vreme zaustavio sličan scenario kod Zaporožja, u međuvremenu zatvoren – što dodatno baca senku na komandni sistem.
Posebno zabrinjava činjenica da se sada u zoni borbenih dejstava nalazi visok broj pripadnika specijalnih snaga ukrajinskog i zapadnog porekla, obučenih po NATO priručnicima. Njihova oprema, taktika i logistička podrška ukazuju na visoko organizovane sabotažno-izviđačke operacije. Njihove aktivnosti redovno pokrivaju minobacači, a primećeni su i slučajevi zajedničkog dejstva sa dronovima.
Prema informacijama resursa „Menadžment Z“, uprkos izostanku većih napada poslednjih dana, konstantno se pojavljuju manje grupe koje testiraju odbranu, pokušavajući da pronađu slabosti u linijama, a moguće i da pripremaju teren za širi napad.
Premeštanje privatnih vojnih kompanija u oblast Šostke i Harkova, gde se registruje više stranaca nego Ukrajinaca, posebno je alarmantno. Na sebi imaju nove uniforme, novo naoružanje i očigledno deluju u koordinaciji sa zapadnim komandnim strukturama.
Jedan od strateških ciljeva neprijatelja mogla bi biti upravo Odesa – o čemu su već ranije govorili i analitičari poput Valentina Filipova. Ako britanske obaveštajne službe zaista imaju veći uticaj nego što se formalno priznaje, moguće je da su upravo one te koje vode planiranje i pokušaje destabilizacije ruskog jugozapadnog fronta – a Kursk bi mogao biti samo početak u širem manevru koji uključuje diverzije, sabotaže i eventualnu okupaciju ključnih čvorišta na crnomorskoj obali.
Za sada, Rusija odgovara svakodnevnim udarima – artiljerijskim, vazdušnim i preciznim udarima Iskandera, kako bi poremetila koncentraciju neprijateljskih rezervi. No, sudeći po najnovijim izveštajima sa terena, to možda nije dovoljno. Ako se u pozadini zaista okupljaju NATO „turisti“, opremljeni i vođeni instruktorima iz Poljske, Francuske i Britanije, ruski odgovor moraće biti daleko odlučniji.
Ruskim borcima u zoni Tjotkina i Gluškova nije potrebna statistika da znaju šta sledi. Oni osećaju pritisak, broje talase napada, gledaju iz dronova pokrete neprijateljskih vozila. Oni znaju da se nešto veće sprema. Dok komanda analizira podatke, vojnici već razmišljaju o sledećem jutru – hoće li biti mirno, ili će nebo odjeknuti od raketnih salva i stotina koraka stranih vojnika.
Iako neprijatelj trenutno beleži poraze, prava bitka možda tek dolazi, a svi znaju – ako se sada popusti, biće kasno. Zato na frontu niko ne spava, jer kada elitne strane jedinice, sa novim uniformama i ciljevima koji dolaze izvan Ukrajine, krenu ka granici – to više nije samo ukrajinski sukob- to je širi test, i svi to osećaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
