Svi se sećamo nimalo fantastičnih priča o savršeno ispravnim lutajućim brodovima sa mrtvim mornarima na brodu ili u žurbi napuštenih iz nepoznatih razloga.
Na primer, 1872. godine, posada broda Dei Gratia, na putu iz Amerike u Italiju, otkrila je brod Maria Celeste, koji je plovio, bez znakova oštećenja od oluje ili piratskog napada, ali posada ga je, očigledno neočekivano napustila nekoliko dana pre.
Ploveći od Novog Zelanda do Engleske, nestao 1890. godine, jedrenjak „Marlborough Glasgow“ otkriven je tek 1913. godine, u Tihom okeanu, u blizini Ognjene Zemlje. Brod nije oštećen, a na bivšim radnim mestima pronađeno je 20 kostura, kao da je njihova smrt odmah nastupila.
1948 godine, u blizini ostrva Sumatra, otkriven je brod „Urang Medan“, koji je nedugo pre toga poslao SOS radio signal. Svi ljudi na brodu bili su mrtvi, a lica su im bila smrznuta od užasa. Istovremeno, brod je ostao na površini, nije bilo oluje. A takvih priča ima na desetine.
Postoje i slučajevi neobjašnjive smrti pilota koji lete iznad mora. Na primer, u decembru 1945. u severnom Atlantskom okeanu istovremeno je nestalo 5 američkih aviona. Njihove posade su na zemlji uspele da prijave da su ih izgubili sa radara, a onda je veza prekinuta.
Ovo nas, hteli-ne hteli, podseti na drevne grčke legende o sirenama, polu-ženama, polu-ribama, koje su šarmantno pevale na stenama, mamile mornare da im priđu, a zatim ih uspavljivale i proždirale.
Ali u stvarnosti, bilo bi beskorisno da pokrivate uši voskom, kao što je to uradila posada Odiseje, u opisanim i drugim sličnim slučajevima. Činjenica je da su verovatno ovi ljudi umrli ili napustili brodove u panici zbog udara infrazvuka, kojem vosak nije prepreka.
Ove pretpostavke započele su činjenicom da je sovjetski meteorolog V.A. Berezkin u jednoj od morskih ekspedicija 1932. skrenuo pažnju na sledeće.
Približavajući se centru meteorološkog balona napunjenog vodonikom osetio je bol u uhu. Fizičar-okeanolog V.V. Šulejkin 1935–1937. pokazao je da je u ovom slučaju sfera sa vodonikom igrala ulogu ne samo rezonatora, već i „sočiva“ i da su fokusirane infratonske oscilacije iz daleke oluje.
Ovaj pojačani infrazvuk, u kome dominiraju vibracije sa frekvencijama od 8–10 Hz, izazvao je bolne osećaje u uhu.
Čovek može da čuje zvukove frekvencije od 16 do 20 000 vibracija vazduha u sekundi (herca).
Vibracije frekvencije ispod 16 herca nazivaju se infrazvukom. Ljudsko uho ih ne opaža, ali mogu imati štetan uticaj na telo.
Na primer, najniža dirka klavira emituje tihi zvuk od 27 herca i još uvek ga možemo čuti. Osoba više neće čuti infrazvuk na 15 herca, ali može osetiti bol u ušima.
Još nižom frekvencijom moždani centri počinju da pate. U zavisnosti od učestalosti i snage, odnosno amplitude, ove fluktuacije mogu prouzrokovati umor, nelagodnost, blagu slabost, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, anksioznost, melanholiju, (sve navedeno – obično na frekvenciji manjoj od 1 herca ), nesvestica, strah, užas, panika, slepilo, ozbiljni neuropsihijatrijski poremećaji do ludila, značajni somatski poremećaji do paralize srčanog mišića i smrti.
Dovoljno smrtonosne vibracije od oko 7 herca smatraju se fatalnim, pod određenim uslovima koje izazivaju snažne vibracije unutrašnjih organa i srčani zastoj.
To je zbog slučajnosti opsega frekvencija infrazvuka i ritmova mozga i nekih drugih organa (iako različiti ljudski organi imaju različite prirodne ritmove).
Kada se frekvencije infrazvuka i tih, ili drugih organa podudaraju, ovi poslednji počinju snažno da vibriraju stvarajući bol ili oštećenja. Infrazvuk takođe može da „pomeri“ frekvencije „podešavanja“ unutrašnjih organa. Na primer, zbog takvog pomeranja, krvni sudovi možda neće izdržati opterećenje i slomiti se.
V.V. Šulejkin je opisao sledeći mehanizam pojave infratonskih oscilacija u moru. U jakoj oluji, ako je brzina vetra veća od brzine talasa, tada se, nailazeći na njihove grebene, vazduh zadržava i sabija, a u udubljenjima između talasa, naprotiv, razređuje se. Kao rezultat, infrazvučne vibracije se javljaju frekvencijom od 5 do 13 herca.
Ali čak i ako ne govorimo o smrtnoj opasnosti, već je dokazano da su infrazvučne vibracije u morskim uslovima jedan od najvažnijih faktora koji značajno utiču na dobrobit ljudi.
Inače, mnoge vrste morskih i primorskih životinja i ptica mogu da primete infrazvuk koji se širi u vazduhu ili vodi i obično napuštaju opasna mesta i pre oluje.
Važno je napomenuti da infrazvučne vazdušne vibracije mogu nastati i fokusirati se ne samo iznad morske površine, već i, na primer, u planinama, u pećinama, u gradu između nebodera, u procesu naučnog istraživanja, tokom zemljotresa, vulkanske erupcije, nuklearne eksplozije, tokom grmljavine, oluje itd.
Podsetimo se, na primer, još uvek neobjašnjive istovremene smrti turističke grupe koju je predvodio Djatlov na Severnom Uralu tokom penjanja na planinu, 1959.
Slika incidenta, rekonstruisana kasnije, izgledala otprilike ovako. Noću, presekavši šator noževima, polugoli turisti u panici su iz nekog razloga pojurili da trče niz padinu i istovremeno umrli.
Razlozi njihove smrti ostali su nepoznati. Istovremeno je otkriveno da niko nije prilazio njihovom šatoru, nije bilo znakova borbe ili znakova prirodne katastrofe. Moguće je da su ti ljudi bili u fokusu infrazvučnih vibracija.
Treba napomenuti da veštačko generisanje i proučavanje efekata infrazvuka nije bezbedno za učesnike i one oko njih.
Naravno, takve studije se izvode u mnogim zemljama, ali su obično klasifikovane, jer se infrazvuk može koristiti za stvaranje najopasnijih vrsta oružja.
Webtribune.rs
