Neurohirurg i gerontolog Bret Osborn, koji vodi centar za preventivnu medicinsku pomoć i borbu protiv starenja, ističe da je usvajanje zdravih navika najbolji način za smanjenje rizika od hroničnih i opasnih bolesti.
Osborn naglašava jednu ključnu istinu: Nikada nije kasno za dobro zdravlje.
U intervjuu za Fox News, on je izdvojio pet ključnih navika koje su, prema njegovom mišljenju, osnovni temelji dugog i zdravog života. Ove preporuke su jednostavne, ali zahtevaju doslednost i pažnju prema sopstvenom telu.
1. Slušajte signale svog organizma
Jedan od najvećih problema modernog čoveka je ignorisanje signala koje mu telo šalje. Simptomi mnogih smrtonosnih bolesti mogu se prepoznati u najranijim fazama, ali ih često zanemarujemo.
Visok krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi, bolovi u zglobovima i mišićima, probavne smetnje, vrtoglavice i gubitak ravnoteže – sve su to mogući znaci ozbiljnih zdravstvenih problema. Čak i naizgled bezazleni simptomi, poput učestalog podrigivanja, mogu ukazivati na ozbiljne poremećaje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prvi korak ka zdravlju: Ne ignorišite ove signale!
Pravovremeni odlasci kod lekara i redovni pregledi mogu sprečiti razvoj teških bolesti i omogućiti rano lečenje.
2. Ne preskačite preventivne preglede
Preventivna medicina je jedan od najvažnijih alata u borbi protiv bolesti. Redovna dijagnostika i analize krvi mogu otkriti bolesti u najranijoj fazi, kada su šanse za izlečenje najveće.
Osborn naglašava da bi svako trebalo da iskoristi dostupne besplatne preglede, naročito one koji se tiču ranog otkrivanja raka, kardiovaskularnih bolesti i metaboličkih poremećaja.
Šest ključnih analiza koje treba redovno raditi:
-Lipidni profil – Pomaže u praćenju nivoa „dobrog“ i „lošeg“ holesterola.
-C-reaktivni protein (CRP) – Pokazatelj zapaljenja u organizmu, često povišen kod gojaznosti, hipertenzije i dijabetesa.
-Gomocistein – Njegov povišen nivo može ukazivati na povećan rizik od srčanog udara, moždanog udara i osteoporoze.
-Glikovani hemoglobin (HbA1c) – Ključan za praćenje dugoročnih nivoa šećera u krvi i rane znakove dijabetesa.
-Vitamin D3 – Njegov nedostatak povezan je sa osteoporozom, moždanim udarom, insulinskom rezistencijom, demencijom i bolestima srca.
-Analiza urina i kompletna krvna slika – Osnovni, ali izuzetno korisni testovi za procenu opšteg zdravlja organizma.
Ove analize su deo zlatnog standarda u elitnim medicinskim ustanovama i lako su dostupne većini ljudi.
3. Brinite o telu i mozgu podjednako
Fizička aktivnost je ključna za zdravlje, ali mnogi zanemaruju činjenicu da i mozak zahteva vežbanje. Redovno vežbanje ne samo da poboljšava fizičko zdravlje, već i jača pamćenje, kognitivne sposobnosti i smanjuje rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Pokret stimuliše dotok krvi u mozak, poboljšava moždane funkcije i formira nove neuronske veze. Međutim, to ne znači da morate ići u teretanu ili igrati tenis. Dovoljna je redovna fizička aktivnost, poput šetnji, plivanja, vožnje bicikla ili jednostavnih kućnih vežbi.
Koliko je potrebno vežbati? Istraživanja pokazuju da 30 minuta umerenog vežbanja pet puta nedeljno značajno smanjuje upalne procese u organizmu i usporava biološko starenje.
4. Obratite pažnju na glikemijski indeks hrane
Većina ljudi ne obraća pažnju na glikemijski indeks (GI) hrane, iako on igra ključnu ulogu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i prevenciji dijabetesa tipa 2.
Osobe koje nemaju dijabetes mogu poboljšati svoje zdravlje jednostavno tako što će povećati unos namirnica sa niskim GI.
Preporuke za zdraviju ishranu:
-Birajte testeninu od tvrdih sorti pšenice ili integralne proizvode umesto obične bele testenine.
-Zamenite beli pirinač smeđim pirinčem.
-Kada jedete slatkiše ili peciva, birajte proizvode od celovitog brašna umesto rafinisanog belog brašna.
-Ishrana sa nižim glikemijskim indeksom smanjuje skokove insulina, poboljšava metabolizam i usporava proces starenja organizma.
5. Odbacite ideju da je prekasno za promene
Mnogi ljudi misle da je suviše kasno da bi promenili svoj životni stil. Međutim, Osborn ističe da bogati i uspešni ljudi nikada ne razmišljaju na taj način. Oni ulažu u svoje zdravlje u svakom životnom dobu i ne dopuštaju sebi izgovore.
Da li bogati imaju više mogućnosti da očuvaju mladost kroz estetske procedure? Naravno. Ali kada je reč o zdravlju organizma, razlika u mogućnostima između bogatih i ostalih nije toliko velika. Pravilna ishrana, vežbanje i redovni medicinski pregledi dostupni su većini ljudi.
Osborn napominje da mediteranska ishrana, koja se često povezuje sa dugovečnošću, može biti prilagođena i pristupačnijim budžetima, bez obzira na region u kojem živite.
Zaključak: 5 jednostavnih koraka ka dugovečnosti
-Slušajte svoje telo – Prepoznajte rane simptome ozbiljnih bolesti i ne ignorišite ih.
-Redovno se kontrolišite – Preventivni pregledi mogu vam spasiti život.
-Vežbajte mozak i telo – Fizička aktivnost je jednako važna za telo i za kognitivno zdravlje.
-Pratite glikemijski indeks hrane – Ishrana sa niskim GI usporava starenje i smanjuje rizik od bolesti.
Nikada nije kasno – Usvajanje zdravih navika donosi benefite u bilo kom životnom dobu.
Ne čekajte sutra da biste počeli da brinete o svom zdravlju. Počnite danas!
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
