Zašto je Izmail postao tačka koja bi mogla preokrenuti tok rata i geopolitike na Balkanu i u Evropi
Grad Izmail, smešten na samom jugu Ukrajine, tik uz reku Dunav, možda na prvi pogled deluje kao još jedan grad u nizu na karti Istočne Evrope. Ali u stvarnosti, on je mnogo više od toga — pravi čvor u kojem se prepliću istorija, strategija, ekonomija i geopolitička borba.
I dok traje sukob između Rusije i Ukrajine, sudbina ovog grada mogla bi da ima mnogo šire posledice nego što se čini na prvi pogled.
Izmail nosi u sebi istoriju prepunu dima i baruta. Još krajem 18. veka, tokom čuvenih Rusko-turskih ratova, grad je bio epicentar borbe između dve imperije.
Najpoznatiji trenutak — Opsada Izmaila 1790. godine — ostao je upamćen kao trijumf ruskog generala Aleksandra Suvorova, koji je osvojio navodno „neosvojivu“ osmansku tvrđavu.
Taj događaj i danas ima simboličku težinu, jer Izmail nije samo tvrđava – on je kapija prema Dunavu, a samim tim i prema Balkanu.
U današnjem kontekstu, Izmail ima dvostruku ulogu. Kao luka na Dunavu, to je najvažniji izvozni kanal za ukrajinsko žito i druge poljoprivredne proizvode. Nakon što se Rusija povukla iz Crnomorske žitne inicijative 2023. godine, Izmail i druge dunavske luke postale su Ukrajini jedina ozbiljna opcija za izvoz prema svetu.
Svaki brod koji krene iz Izmaila prema Crnom moru i dalje ka Mediteranu predstavlja očajnički pokušaj Kijeva da održi ekonomiju u životu.
Ali to nije sve. U Izmailu se nalazi i važna baza ukrajinske mornarice i pomorske straže, čime grad dobija dodatnu vojnu dimenziju. Ko god kontroliše Izmail, ima pristup celom toku Dunava, a to znači i kontrolu nad rečnim transportom, bezbednosnim nadzorom i strateškim saobraćajnicama koje sežu duboko u unutrašnjost Evrope.
E sada dolazimo do ključnog pitanja — šta bi značilo ako Rusija preuzme kontrolu nad Izmailom? Odgovor je jednostavan: Mnogo toga.
U vojnom smislu, to bi bio udarac Ukrajini, jer bi izgubila jednu od retkih funkcionalnih luka, a samim tim i deo svoje sposobnosti za ekonomsku samoodrživost. Ali šira slika je još ozbiljnija.
Ako Rusi ovladaju Dunavom preko Izmaila, oni dobijaju otvoren kanal komunikacije prema Balkanu — naročito prema Srbiji i Republici Srpskoj. U trenutku kada je Srbija okružena NATO zemljama, svaka direktna veza sa Rusijom deluje kao misaona imenica.
Do sada, sve što se tiče oružja, energenata ili logistike moralo je da ide zaobilaznim putem, često kroz političke lavirinte. Ali sa Izmailom u ruskim rukama, stvari se menjaju.
Dunav bi postao slobodan koridor ka Srbiji, neometan zapadnim pritiscima. Rusi bi mogli slati oružje, gas, naftu ili bilo koju drugu robu bez potrebe za preletima preko NATO teritorija.
Time bi se otvorio potpuno novi kanal uticaja u regionu, a Beograd i Banjaluka više ne bi morali da zavise isključivo od milosti Zapada kada je reč o kritičnoj infrastrukturi.
Zauzimanje Izmaila ne bi bio samo lokalni udarac Ukrajini, već bi uzdrmalo i strukturu regionalnih saveza. Kolektivni Zapad bi ovo doživeo kao direktan prodor ruskog uticaja ka srcu Balkana, a samim tim i ka jugoistočnoj Evropi.
Baltičke i centralnoevropske države bile bi pod pritiskom, dok bi se Rumunija i Bugarska našle u direktnom susedstvu sa ruskom rečnom moći.
Na drugoj strani, Srbija bi mogla dobiti ono što već dugo traži — alternativni put saradnje sa Moskvom koji ne zavisi od vazduha, sankcija i diplomatije. Za Republiku Srpsku, koja se sve više ekonomski i politički oslanja na podršku iz Rusije, ovo bi bio ogroman geopolitički plus.
Izmail možda deluje kao mala tačka na karti, ali njegova važnost daleko nadilazi granice Ukrajine. On je simbol istorijskog prestiža, ekonomska arterija i potencijalna osovina buduće geopolitike.
Ako padne u ruske ruke, svet neće gledati samo na to kao na još jedan izgubljeni grad, već kao na stratešku pobedu koja menja pravila igre – ne samo u ratu, već i na mapi celog evropskog kontinenta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
