Bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije u svojoj verziji priče o padu Slobodana Miloševiča iznosi svoju verziju događaja i kako kaže jedinu istinu, evo šta on kaže da li je i na koji način Vojska Jugoslavije bila umešana u demokratske promene
Bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, kojem je u januaru 2014. godine pred Haškim tribunalom potvrđena prvostepena presuda od 22 godine zatvora iz Finske, gde služi svoju kaznu uputio je pismo u kom objašnjava do detalja dešavanja u Jugoslaviji, kako je došlo do demokratskih promena 5. oktobra 2000-te godine, kao i kako je zaista uhapšen Slobodan Milošević i da li je planirao da šalje tenkove na Srbe!
U pismu svom pismu koje je objavio Svedok, Pavković je pokušao da demantuje neke tvrdnje iznete u knjiz “JOŠ NIJE GOTOVO – MILOŠEVIĆ”, autora Slobodana Antonića i u njemu je izneo svoje viđenje stvari koje su se dešavale 2000-te godine u Jugoslaviji.
Pavković ističe da je na sastanku u Belom dvoru 4. oktobra sa Slobodanom Miloševićem i policijskim čelnicima bilo planirano da jedinice Vojne policije u Beogradu i drugim gradovima angažuju za zaštitu vojnih objekata od posebnog značaja (kasarne, vojni magacini, objekti komandovanja, centri veze, objekti komandi, Klubovi VJ, izdvojeni objekti) i da su sve jedinice dobile naređenje da se ne smeju angazovati u međustranačkim sukobima, i pojavljivati na ulicama.
Na kraju sam naglasio da u Beogradu nema borbenih jedinica koje se mogu brzo upotrebiti. Istakao sam da je situacija istovetna, i u svim gradovima i garnizonima, i da su sve jedinice dobile naređenje da se ne smeju angazovati u međustranačkim sukobima, i pojavljivati na ulicama. O bezbednosnoj situaciji govorio je načelnik UB, general Milan Đaković.
Upoznao je prisutne da služba raspolaže podacima da su u svim većim gradovima, a posebno u Nišu, Čacku, Kragujevcu, i Novom Sadu, sekretarijati MUP-a, ostvarili kontakte sa čelnicima opozicije, i obećali da neće intervenisati. To je posebno karakteristično za Niš i Čačak. Pored toga, služba ima saznanja da su pripadnici opozicije, predvođeni Velimirom Ilićem, došli u posed veće količine naoružanja iz fabrike ”Sloboda”, čiji direktor je prišao opoziciji – napisao je Pavković.
General Pavković desno
Prema njegovim rečima sve je bilo spremno da se Milošević sruši tog dana, a General Branko Krga, informisao je prisutne sa informacijom, da se u okolnim zemljama, posebno u BiH i Hrvatskoj, nalaze pripremljene, specijalne jedinice, opremljene uniformama VJ i MUP-a, spremne da intervenišu, ako dođe do sukoba u Beogradu i Srbiji.
– Zaključio sam izlaganje pripadnika vojske da se, vojska neće mešati za rešavanje političkih razmirica, ali da će štititi vojne objekte, i pripadnike vojske. Naglasio sam da u Beogradu i okolini nema većih borbenih jedinica, i da se jedinice 1.A nalaze na poligonima i vežbalištima, a jedan deo je angažovan na dubinskom obezbeđenju granice prema BiH i Hrvatskoj – tvrdi Pavković.
Kada je reč o događajima 5. oktobra Pavković tvrdi da ga je ministar Stoiljković zvao nekoliko puta, i tražio da vojska pošalje tenk sa dozerom, kod Lipovačke šume, da prepreči komunikaciju i spreči dolazak kolone demostranata, Ibarskom magistralom.
– U popodnevnim časovima, zvali su me načelnik RJB, general Đorđević, i RDB Marković. Prvi je pitao da li su tenkovi krenuli, i zašto ne kreću, a drugi je rekao da kod zgrade RTS-a, Legija vodi veliku borbu sa demostrantima, da ima puno poginulih i ranjenih, i tražio da vojska pritekne u pomoć?! Znao sam da su ovo bile smišljene provokacije, da bi se vojska izvela na ulice. Znali su i jedan i drugi da se prate aktivnosti vojske, i slušaju veze. Cilj je bio da se pokaže da postoji plan za upotrebu vojske i zajedničkog delovanja. U krajnjem trebalo je vojsku izvesti na ulice da rešava ”zadatke” MUP-a – opisuje događaj Pavković.
Predsednik Milošević zvao me je u vremenu od 17,30 do 20,00 časova, i tražio informacije o događajma na ulicama Beograda. Rekao mi je da je su demonstranti upali i zapalili zgradu Savezne skupštine, zauzeli zgradu Narodne banke, nekoliko policijskih stanica, TV Studio B, itd. Pitao je da li vojska može da zaštiti objekte od saveznog znacaja. Odgovrio sam da to sada nije moguće, jer bi svako pojavljivanje jedinica vojske na ulicama, izazvalo paniku među građanima, i dovelo do sukoba, koji bi lako mogli prerasti u građanski rat. Drugi put je pitao, da li vojska može da zaštiti objekte RTS-a na Košutnjaku. Pošto nisam imao potpunu informaciju o događajima na Košutnjaku, odgovorio sam da ću mu javiti – prepričava svoj razgovor sa Miloševićem.
Još jednom sam mu rekao da se vojska ne može, u ovakvim okolnostima mešati u sukobe na ulicama, da to nije zadatak vojske i da bi uvlačenje vojske imalo tragične posledice i po vojsku i po državu, a da bi smo i on i ja sutradan bili obešeni na Terazijama. Nije više zvao. Odgovorno tvrdim da Milošević nije od mene tražio upotrebu vojske za sprečavanje demonstracija, ni pre, a ni tokom 5.oktobra. Da je imao nameru da upotrebi vojsku, on bi angažovao Gardisku brigadu, koja mu je bila direktno potčinjena i na raspolaganju, jer je i komandant brigade, general Bojović, bio kod njega – tvrdi Pavković.
Hapšenje Miloševića!
Nebojša Pavković po prvi put opisuje i kako je izvedeno hapšenje Slobodana Miloševića 30. i 31. marta 2001. godine:
Koštunica je hitno, u toku noći 29/30.mara, pretpočinjava Gardijsku brigadu, NGŠ VJ Pavkoviću. Kada sam, odmah posle ponoći, primio ”hitan telegram”, saznao sam da predsednik Koštunica predpočinjava meni Gardijsku brigadu. Bio sam iznenađen jer to nije bilo uobičajeno, sobzirom da je ova jedinica uvek bila pod neposrednom komandom predsednika države.
Posebno me je iznenadila hitnost da se to uradi, i zbog čega nije moglo da sačeka novi dan. Tek kada su počele aktivnosti na hapšenju Miloševića, shvatio sam da je Koštunica hteo da se ”oslobodi” nadležnosti nad ovom jedinicom, da bi izbegao odgovornost za događaje koji će uslediti. Kasnije, to me je uverilo da je Koštunica, još tada, pre nego što je Vlada RS, to saopštila, bio upoznat da će se desiti hapšenje Miloševića.
Važno je znati da su pripadnici Gardijske brigade, obezbeđivali ceo kompleks objekata u Užickoj ulici, gde je i vila Mir, i vršili prijemnu službu. U okviru kompleksa, vilu Mir obezbeđivala je posebna jedinica MUP-a. U vilu nije mogao da uđe niko, bez odobrenja obezbeđenja iz vile Mir. Zbog toga prijemna služba nije dozvolila ulaz nove jedinice MUP-a, na glavnu kapiju kompleksa. Tom prilikom došlo je do prepirke i potezanja oružja između dve jedinice MUP-a. Krvoproliće je sprečeno u poslednjem trenutku.
Posle više pokušaja da se čujem sa Koštunicom, on se javio oko 20,00 časova. Izvestio sam ga o događajima i mojom raspravom sa ministrom Mihajlovićem. Dobio sam utisak da nje upoznat sa odlukom Vlade RS. Tražio je predlog kako da se vojska ne umeša u događaj.
Objasnio sam da se vojnici iz sastava straže nalaze unutar kompleksa, i da će reagovati prema pravilima stražarske službe prilikom svakog nasilnog ulaska u kompleks. Da bi se to izbeglo, jedino rešenje je da se straža povuče. Međutim za to je nadležan predsednik, jer se radi o reprezentativnom kompleksu savezog značaja.
Zbog toga je on naredio da se straža povuče i skloni na bezbedno mesto, da ne bi neko od vojnika nastradao. U vezi stim, ja sam preneo naređenje predsednika, komandantu Gardijske brigade generalu Bojoviću da povuče stražu. To je istina, a ne da se straža povukla po naređenju NGŠ VJ Nebojše Pavkovića.
(Svedok)
