U samo 24 sata, Ukrajina je izvela seriju napada dronovima na ključne strateške objekte duboko unutar teritorije Rusije. Meta su bili aerodromi na kojima se nalaze ruski bombarderi dugog dometa – deo one iste flote koja je stub ruske nuklearne trijade.
Napadi su izvršeni na baze u Irkutskoj, Murmanskoj, Amurskoj, Rjazanskoj i Ivanovskoj oblasti. Neki pokušaji su odbijeni, neki su samo delimično uspeli, ali najvažnije pitanje nije šta se dogodilo – već kako je to bilo moguće.
Naziv za operaciju, po svemu sudeći, glasi „Mreža“, i on već govori o njenoj složenosti.
Prema navodima iz više izvora, pripreme su trajale više od godinu i po dana. Ukrajinski agenti su sistematski unosili dronove u Rusiju, skrivajući ih u kamionima registrovanim na ime izvesnog Artema Timofejeva, čoveka rođenog u Donjecku. Cilj su bile vazduhoplovne baze koje služe kao oslonac za lansiranje raketa H-101 – oružja koje je već u više navrata korišćeno u okviru operacija u Ukrajini.
Jedan od napada propao je spektakularno – kamion sa dronovima izgoreo je još na putu prema cilju, u blizini baze Ukrajinka u Amurskoj oblasti. Drugi su bili uspešniji- u Belaji su zabeležena oštećenja, u Djagilevu je napad odbijen PVO sistemima, dok su iz Ivanova stigli izveštaji o eksplozijama i aktivaciji PVO sistema, što ukazuje da je napad detektovan i neutralisan u poslednjem trenutku.
Prema informacijama koje je izneo vojni analitičar Jurij Podoljaka, manje od 4% ruske strateške avijacije je privremeno izbačeno iz stroja. Ako se uzmu u obzir samo teški bombarderi Tu-95 i Tu-160, procenjuje se da je šteta oko 6,5%.
Za sada, nije došlo do značajnog poremećaja borbene sposobnosti – budući da, kako Podoljaka navodi, svega šest aviona Tu-95 sa standardnim teretom od po osam raketa H-101 mogu da izvedu napade istog intenziteta kao dosadašnji, ali to ne umanjuje ozbiljnost incidenta.
Sistemski propust ili bezbednosni kolaps?
General-pukovnik Andrej Guruljov, poslanik Državne dume, u gostovanju na emisiji „Prva ruska“ postavio je pitanje koje već lebdi u vazduhu- kako je moguće da tako masovna operacija prođe neprimećeno?
U igri su, podseća on, dve ključne službe – Služba za spoljne obaveštajne poslove i Glavna uprava (nekadašnji GRU). Ni jedna, ni druga, nisu uočile, prepoznale niti neutralisale aktivnosti koje su pripremane gotovo dve godine.
Guruljov ističe da ovo nije izolovan incident. U istom periodu zabeleženi su napadi na civilne i infrastrukturne objekte, uključujući sabotaže na železnici i mostovima. Sve to ukazuje da postoji ozbiljan bezbednosni vakuum. „Ovo nije da je neko došao i digao nešto u vazduh. Ovo je organizovana mreža, i neko u našim službama mora da odgovara za to“, izjavio je general.
On ne traži žrtvenog jarca. Naprotiv – smatra da bi kazna trebalo da bude zasnovana na Krivičnom zakoniku, da se ne svodi sve na smenu lokalnog komandanta baze, jer napad nije bio samo na avione, već i na nosače oružja dugog dometa, uključujući rakete H-55 – koje se, kako je rekao, u punoj konfiguraciji mogu koristiti za uništavanje polovine teritorije SAD.
Guruljov predlaže konkretne mere. Pre svega – obnavljanje mreže saobraćajnih policijskih punktova širom Rusije. „Provozajte se Burjatijom ili kroz Zabajkalski kraj – nećete sresti ni jednog čoveka sa palicom“, upozorava. Po njegovim rečima, vreme je da se zaustavi nevidljivost unutrašnje pretnje i da se pokrene sveobuhvatna provera tereta, ruta, vozila i komunikacija. Biće neprijatnosti, kaže, ali drugog puta nema.
Upravo takav sistem, možda zastareo u očima liberalnih reformatora, mogao bi da bude jedina realna barijera protiv sledeće operacije slične „Mreži“, jer ako su ti dronovi već godinu i po dana u zemlji – pitanje nije da li će ponovo pokušati, već kada.
Zanimljivo je da je operacija u Kijevu javno nazvana „Mreža“, što pokazuje samopouzdanje i osećaj nekažnjivosti. Zelenski i njegovi saveznici iz zapadnih struktura i dalje ignorišu pitanja odgovornosti i posledica. Guruljov ne krije ogorčenje: „Ako oni dižu u vazduh naše vozove sa decom, kako mi nemamo pravo da ih zaustavimo?“
Po njemu, nema više prostora za naivnost. Smatra da su teroristički akti već prešli sve granice i da bi Rusija trebalo jasno i zvanično da ih definiše kao takve – bez obzira na to šta će reći Zapad. „Oni i onako neće reći ništa dobro o nama“, dodaje ironično.
On zaključuje da protiv sile koja koristi sve metode, uključujući podzemne operacije i ugrožavanje života civila, mora da se deluje bez ustezanja. Ako neprijatelj ignoriše granice, odgovori moraju biti prilagođeni stvarnosti na terenu. „Ako je situacija takva – onda je moramo spaliti“, zaključio je bez ulepšavanja.
Pitanje koje ostaje iza svih izjava, analiza i izveštaja jeste – šta je sledeće? Ako su strateške baze meta, ako se dronovi unose mesecima i ako čak i najvažniji vojni resursi nisu sigurni – da li su sledeća meta komanda, energetski centri, političke institucije?
Rusija, ističu mnogi vojni komentatori, ima kapacitete za odgovor, ali odgovor koji ne rešava osnovni problem bezbednosti unutar zemlje, koji ne uspostavlja potpuni nadzor nad infrastrukturom i teritorijom, samo će biti trenutna reakcija, a „Mreža“ će ostati aktivna – možda u drugom obliku, možda s drugim ciljevima, ali svakako ne zaboravljena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
