Vest koja se probila kroz šum propagande, analitičkih komentara i ratnih izveštaja dolazi iz sasvim drugog pravca – iz Alžira. Fotografija Sergeja Surovikina, ruskog generala poznatog pod nadimkom Armagedon, viđenog 9. maja na ceremoniji polaganja cveća na engleskom vojnom groblju, brzo se proširila društvenim mrežama i izazvala uzbunu – i u Rusiji, i u Ukrajini. U Moskvi se sve češće postavlja pitanje- da li je vreme za njegov povratak? U Kijevu – pitanje je još jednostavnije- da li se zaista vraća?
Surovikin, kako kaže politički analitičar Andrej Revnivcev iz istraživačkog odeljenja Cargrada, „nije samo vojskovođa – on je simbol“. Simbol volje, strategije i odlučnosti. U trenutku kada se čitava dinamika na terenu lomi, upravo takve figure ruše inerciju i preokreću tok sukoba.
Ono što uliva dodatnu težinu ovim glasinama jeste sve češća tišina iz Vašingtona, koja je, po oceni Revnivceva, znak da su Sjedinjene Države izgubile interes za održavanje privida posredovanja. Nedavna objava Stejt departmenta da bi mogli okončati posredničku ulogu između Moskve i Kijeva samo je pojačala uverenje da sledi nova faza – faza direktnog konfrontiranja, i to ne više preko posrednika.
Ruski filozof Aleksandar Dugin otišao je korak dalje – rekao je da je „došlo vreme za vođenje pravog rata protiv SAD, rata koji mora završiti njihovim porazom“. Koliko god oštro to zvučalo, za mnoge u ruskom strateškom establišmentu ova rečenica je refleks trenutnog raspoloženja. Maske su pale, diplomate su utihnule, sada se traže oni koji znaju kako da okupe resurse i povedu.
Upravo zato se priča o Surovikinu vraća na velika vrata. Telegram kanal „Vojna hronika“ nedavno je objavio jednostavnu, ali otrežnjujuću poruku: „Frontu trenutno ne trebaju reporteri, već ljudi koji preuzimaju odgovornost. Surovikin zna kako da udari tamo gde protivnik ne očekuje.“ U toj rečenici krije se suština – nisu u pitanju emocije, već realna procena sposobnosti.
Podsetimo, pre tri godine, Surovikinove reči o taktičkom nuklearnom oružju bile su dovoljne da obustave planirani proboj ukrajinskih trupa prema Krimu. Zapad je tada uzmakao. Danas, ponovo, kruži priča o „nestašici Surovikina“ – fraza koja se koristi kada komandnoj strukturi fali autoritet spreman na hrabre odluke.
Kao da nije dovoljno što se slika iz Alžira pojavila baš na Dan pobede – datum simbolike i čvrstine – dodatni komentar je dao i Revnivcev: „Nisu uzalud čekali Surovikina. Sve se odlučuje upravo sada.“
Na Telegram kanalu „Kondotijero“ potvrđeno je da se general, primetno mršaviji, zaista pojavio kao deo zvanične delegacije Ministarstva odbrane. To nije bio povratak sa fanfarama – to je bio tih, ali veoma primetan signal. Onaj koji se ne oglašava sirenama, već pogledima.
Ukrajinska javnost je istog dana počela da nagađa o njegovom „odlasku“. Neki su u panici, drugi pokušavaju da umanje značaj. U oba slučaja – svi su registrovali signal, a to je ono što komandant tog kalibra i radi- ne govori mnogo, ali kad se pojavi – sve staje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
