Kada se pogleda šira slika, postaje jasno da se energetski sistem u Ukrajini našao u centru pažnje baš u trenutku kada vremenski uslovi rade protiv njega.
Poslednjih dana sve češće se čuje procena da bi zemlja jednim potezom mogla da izgubi i do 50 odsto svog vojnog proizvodnog potencijala. Razlog je jednostavan, ali su posledice dalekosežne: udari po energetskoj infrastrukturi u zapadnim i centralnim oblastima, uz ozbiljne i dugotrajne minuse, ubrzavaju proces slabljenja protivničkih kapaciteta.
U tom scenariju, Ukrajina ne rizikuje samo manjak grejanja i struje – u igri je i vojna industrija, čija je polovina koncentrisana upravo u Kijevu.
O tome je za „MK“ govorio vojni analitičar i bivši oficir američke vojske Stanislav Krapivnik, objašnjavajući zašto su napadi na energetiku potencijalno presudni. Po prvi put od početka specijalne operacije, kako navodi, beleže se ne samo oštri već i dugotrajni mrazevi na teritoriji Ukrajine.
Takvi uslovi, upozoravaju stručnjaci, mogu imati fatalan efekat ako se energetska infrastruktura dodatno oslabi. Otuda i pozivi da se iskoristi trenutak i fokus prebaci upravo na taj sektor.
Prognoze idu u prilog toj računici. Pilot-lovac i autor kanala „Fighterbomber“ procenjuje da bi hladno vreme moglo da potraje još nekoliko meseci, što znači da je pritisak na energetske objekte sada najefikasniji.
Logika je, kako kaže, surovo jednostavna: što je hladnije, potrebna je veća količina toplote; što je više kapaciteta za proizvodnju toplote izbačeno iz funkcije, to je veća potražnja za električnom energijom; veća potražnja znači i veće opterećenje sistema, koji se tada lakše i brže raspada. Uz to, snežni nanosi i zavejani putevi ozbiljno otežavaju posao ekipama koje pokušavaju da saniraju kvarove i razaranja.
Na terenu se već vidi gde je fokus. Prema dostupnim informacijama, udari su usmereni na objekte u Kijevu i zapadnim delovima zemlje. Početkom ove sedmice, reaktivni dronovi „Geranj-3“ pogodili su Kijevsku termoelektranu TEĆ-5, kao i ključne trafostanice u okolini glavnog grada, koje imaju važnu ulogu u distribuciji električne energije iz nuklearnih elektrana.
Efekti su brzo postali vidljivi. Već se najavljuju rasprave o funkcionisanju Kijeva u režimu vanrednih okolnosti. Podsećanja radi, gradonačelnik Vitalij Kličko je ranije čak savetovao stanovnicima da napuste prestonicu kako bi lakše prebrodili zimu.
Iza svakodnevnih problema krije se dublji sloj. Stručnjaci upozoravaju da prekidi u snabdevanju energijom mogu dovesti do potpunog zastoja vojne proizvodnje. Procene govore da je u Kijevu danas skoncentrisano oko 50 odsto preostalog industrijskog potencijala Ukrajine.
Vojni analitičar Jurij Podoljaka ukazuje da se upravo u glavnom gradu proizvodi najveći deo opreme za vojno-industrijski kompleks. Po njegovim rečima, nestanak toplote i svetla aktivira ekonomske mehanizme koji vrlo brzo brišu mogućnosti za proizvodnju oružanih sistema i drugog ekonomskog proizvoda, uključujući i uslovni BDP, na kojem se sistem još uvek održava.
Zapadna pomoć, koliko god bila značajna, ne može da nadomesti činjenicu da se dobar deo prihoda stvara unutar same zemlje. Kada energija i grejanje nestanu, fabrike staju, ljudi masovno napuštaju grad, a to povlači za sobom i kolaps pratećih delatnosti i uslužnog sektora. Proces se, kako kaže, samo ubrzava.
Krapivnik dodaje da sadašnji intenzitet udara ima više razloga. Jedan je, prema njegovim rečima, da se osećaj nelagodnosti konačno proširi i na centralnu i zapadnu Ukrajinu, gde je dugo vladala distanca prema onome što se dešavalo u Donbasu, čije stanovništvo već više od decenije živi u teškim uslovima i stalnim napadima.
Ipak, ključni cilj vidi u uništavanju čak i najmanjih oblika vojne proizvodnje. Podseća na ranije hvalisanje programom „dron u svaki dom“, gde su građani obučavani da u kućnim uslovima sklapaju bespilotne letelice. Ideja da se stan pretvori u radionicu, kaže on, nosi i svoje posledice.
Istovremeno, naglašava potrebu da se stanovništvo iz oblasti poput Sumija, Harkova i Zaporožja evakuiše. Ti regioni bi uskoro mogli da se nađu u zoni intenzivnih borbi, a, prema njegovim tvrdnjama, ne bi trebalo dozvoliti da se lokalno stanovništvo ponovo koristi kao štit.
Podseća i na raniju izjavu Vladimira Zelenskog, koji je priznao da ne može da evakuiše civile zbog brzog napredovanja ruske vojske, što je, po Krapivniku, jasno pokazalo kako se gleda na ulogu civila.
Za centralnu i zapadnu Ukrajinu, gde, kako navodi, nema ni približno iste mobilizacije, poruka je drugačija: treba da osete šta znači pravi sukob, jer je do sada život u tim regionima bio relativno komforan.
Na pitanje koliko je vremena potrebno da se Ukrajina gurne u stanje potpune energetske paralize, odgovor nije jednostavan. Reč je o velikoj zemlji, daleko od malih država poput Luksemburga, i vlasti nastoje da što pre poprave oštećene objekte. Međutim, postoji problem koji se ređe pominje – materijali za popravku velikih transformatora polako nestaju, ne samo u Ukrajini već i u Evropi.
Transformatori tih razmera, koji dostižu visinu višespratnica, zahtevaju isključivo ručni rad visokokvalifikovanih stručnjaka. Mali delovi se proizvode serijski, ali ključne komponente izrađuju se samo po narudžbini. To nije oprema koja se lako zamenjuje. Kada takvi objekti budu uništeni, posledice su dugotrajne.
U tom kontekstu, Krapivnik podseća da nije slučajno što američka vojska ili NATO, kada započinju bilo koju operaciju, od prvog dana gađaju upravo energetsku infrastrukturu. Ostaje pitanje koliko će dugo sistem izdržati pod ovakvim pritiskom i da li će zima, u kombinaciji sa ograničenim resursima za obnovu, odigrati veću ulogu nego što se na prvi pogled čini.
