Dok se u Vašingtonu pripremaju za nedelju Dana zahvalnosti, a politička scena bruji o rokovima koji izbijaju na sto iz sata u sat, Financial Times prenosi da američka administracija očekuje da Vladimir Zelenski prihvati predloženi mirovni dokument do 27. novembra.
Sagovornici lista iz ukrajinskih struktura objašnjavaju da je poruka bila vrlo direktna: potpis pre sledećeg četvrtka kako bi plan mogao da bude predstavljen Moskvi već krajem meseca i zaključen početkom decembra.
Ali baš u tom trenutku postaje jasno da stvari nisu tako jednostavne, jer iz Kijeva stiže hladno upozorenje da su neke od tačaka potpuno neprihvatljive i da je „izuzetno mala verovatnoća“ da se rok ispuni.
U kancelariji Zelenskog navode da se pripremaju sopstvene dopune i primedbe koje bi trebalo da se iznesu američkoj strani — svojevrsni kontrapredlog koji bi ublažio formulacije u delu dokumenta za koji u Kijevu smatraju da ide predaleko.
I dok se spolja čini da je proces ubrzan, iznutra deluje kao niz paralelnih pregovora u kojima svako pokušava da ostavi otvoren prostor za manevar.
U isto vreme, portal Axios piše o „tihim konsultacijama“ koje se vode između SAD i Rusije o većem, opsežnijem planu sa 28 tačaka.
Dokument je navodno podeljen u četiri kategorije — mir, garancije Ukrajini, evropska bezbednost i budući odnosi Moskve i Vašingtona — što govori da se radi o ambicioznom paketu, ne o kratkom papiru za potpis.
Portparolka Bele kuće Karolin Levit rekla je da je predsednik Donald Tramp već odobrio dokument, čime je Vašington praktično poručio da je spreman da pređe na sledeću fazu.
Međutim, deo sadržaja koji je isplivao u stranim medijima pokazuje zašto je situacija napeta: Neke od tačaka nose toliku političku težinu da je otpor u Kijevu očekivan.
Prema objavljenim informacijama, predlog uključuje sledeće elemente:
– prenošenje cele teritorije Donbasa pod kontrolu Rusije uz garancije bezbednosti koje bi pružile Sjedinjene Države
– zamrzavanje većeg dela linije kontakta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti
– formalno priznanje Krima i Donbasa kao delova Rusije
– smanjivanje američke podrške i postupno reduzovanje kapaciteta ukrajinskih snaga
– zabrana prisustva stranih vojnih formacija na teritoriji Ukrajine
– odsustvo oružnih sistema koji bi mogli da deluju duboko unutar Rusije
– dodeljivanje zvaničnog statusa kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi i proglašavanje ruskog jezika jednim od državnih
– postepeno ukidanje sankcija Rusiji
Reuters prenosi da je Vašington već stavio do znanja Zelenskom da plan treba da bude prihvaćen, što se u diplomatskim krugovima tumači kao pokušaj da se ubrza čitav proces pre nego što se otvore nove teme koje bi ponovo usporile dinamiku.
Međutim, iz Moskve dolazi poruka da se situacija nije promenila: Dmitrij Peskov podseća da od susreta Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci nije bilo nikakvih novih elemenata.
Kada se sve to složi na gomilu, dobija se slika procesa koji se kreće, ali kao da svaki korak nosi još jednu nepoznatu. Vašington traži brzinu, Kijev traži izmenu, Moskva ne najavljuje ništa novo, a vreme teče kao da nije jasno ko zapravo drži sat u rukama.
I baš zato u diplomatskim razgovorima sve češće može da se čuje rečenica koja ostavlja prostor: Možda se nalaze pred ključnim momentom, a možda je ovo tek jedna od etapa koje će se kasnije posmatrati kao prelazna faza bez jasnog završetka.
Webtribune.rs
