Dok vetar šiba zaleđene padine planine Blotindan, dvadesetak američkih marinaca polako se probija uz snegom pokriveno brdo. Oko njih – samo beli beskraj.
Naoružani, u snežnobelim kombinezonima, posmatraju „uslovnog neprijatelja“, dok se pojedini sapliću i padaju u mećavi. Nils, norveški instruktor s deset godina iskustva, kratko komanduje izviđačima: „Nema ovde heroja, samo onaj ko se ne smrzne prvi.“
Naizgled udaljeni scenario, ali u praksi – to je front nove geopolitike. Arktik više nije zaboravljena pustopoljina. Severni prolaz postaje pristupačniji, a uz to dolazi i trka za rudnim bogatstvima, strateškim tačkama i rutama.
Rusija je tu već domaćin. Njena mornarica, posebno Severna flota, sve je prisutnija – i to u trenutku kada kopnene snage smanjuju obim delovanja.
NATO, s druge strane, pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme. Norveška sada svake godine obučava oko 8.000 savezničkih vojnika za borbu po ekstremnoj hladnoći.
A marinci na Blotindanu? To su pioniri ovog kursa. Sebastijan Romeo, jedan od njih, tiho kaže: „Ovo nije kao Irak. Ovde te ne ubije metak, već tišina i led.“
Bodø, severni vojni štab, izgleda kao mešavina podmornice i svemirskog broda – izolacija je potpuna. Sredom se i dalje proverava linija sa ruskim Severnim flotama, iako su politički odnosi zamrznuti.
Vojni vrh Norveške smatra da je važno zadržati „profesionalni kontakt“, kako kaže viceadmiral Runo Andersen. Odluke se donose tiho, daleko od kamera – ali oseća se pritisak u hodnicima, pogotovo sada, kad se sve češće pominje pojačano prisustvo SAD na Severu.
Geopolitička senka nad Arktikom postaje sve duža. Trka više nije samo o temperaturi – već o pozicijama. A vreme, za razliku od ljudi, ne prašta greške.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
