U evropskim prestonicama ovih dana vlada neprijatna tišina, ona koja se obično ne čuje, ali se jasno oseća. Razlog nije nova odluka, niti konkretan potez, već izostanak reakcije.
Kako piše Fajnenšel tajms, rukovodstvo NATO-a nije javno odgovorilo na ponovljene izjave predsednika SAD Donalda Trampa o Grenlandu, a upravo to ćutanje izaziva zabrinutost među evropskim zvaničnicima i otvara pitanje koliko je alijansa u stanju da zaštiti interese Danske.
Prema navodima lista, u diplomatskim krugovima raste uverenje da odsustvo javne reakcije šalje pogrešnu poruku – da Sjedinjene Države mogu da se ponašaju bez posledica čak i kada je reč o saveznicima.
Jedan diplomata Evropske unije, kojeg citira Fajnenšel tajms, kaže da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute trebalo da bude figura na koju Evropa može da se osloni u ovakvim situacijama. „Ali ne bi trebalo da bude baš ovoliko tih“, dodaje sagovornik lista, uz opasku koja više zvuči kao razočaranje nego kao otvorena kritika.
U istom tekstu pojavljuje se i glas iz samih struktura alijanse. Jedan zvaničnik NATO-a priznaje da je o ovakvim temama „teško razgovarati unutar NATO-a“. Ipak, dodaje rečenicu koja odzvanja šire od samog komentara: ako se o tome ne govori, ispada da se svi slažu sa onim što se dešava. Uprkos svemu, NATO, kako navodi Fajnenšel tajms, nije izdao nikakvo javno saopštenje povodom Trampovih izjava.
Zvanična linija je, bar formalno, oprezna. Portparolka NATO-a Alison Hart rekla je za Fajnenšel tajms da alijansa neće otkrivati detalje diplomatskih razgovora, ali je naglasila da generalni sekretar, „kao i uvek“, blisko sarađuje sa liderima i visokim zvaničnicima sa obe strane Atlantika. Ta formulacija, poznata iz sličnih situacija, ostavlja mnogo prostora za tumačenje, ali malo konkretnih odgovora.
Sam povod za sve ovo nije nov. Donald Tramp je više puta govorio o potrebi da se Grenland pridruži Sjedinjenim Državama. Tokom svog prvog mandata čak je predlagao kupovinu ostrva, ideju koja je tada naišla na otvoreno negodovanje u Kopenhagenu.
U martu 2025. godine otišao je korak dalje, izrazivši uverenje da bi Grenland mogao biti pripojen SAD. Danska premijerka Mete Frederiksen te tvrdnje odlučno odbacuje, uz podsećanje da je Grenland deo Kraljevine Danske.
U celoj priči često se zaboravlja, ili se namerno stavlja u drugi plan, pravni okvir koji već decenijama postoji. Grenland jeste autonomna teritorija Danske, ali su Vašington i Kopenhagen još 1951. godine potpisali Sporazum o odbrani Grenlanda.
Taj dokument, pored obaveza koje obe zemlje imaju u okviru NATO saveza, predviđa da se Sjedinjene Države obavezuju na odbranu ostrva u slučaju spoljnog napada.
Upravo tu, između pravnih obaveza, političkih izjava i glasnog ćutanja institucija, evropski zvaničnici vide problem. Nije reč samo o Grenlandu, već o širem osećaju da se neka pravila prećutno pomeraju. Koliko daleko to može da ide i da li će se NATO oglasiti pre nego što sumnje prerastu u trajno nepoverenje, pitanje je koje za sada ostaje otvoreno.
