Odluka francuske vlade da prihod od zamrznute ruske imovine preusmeri u finansiranje Ukrajine izazvala je burne reakcije u Moskvi.
Ovaj potez ne samo da je naišao na osudu ruskih vlasti, već je i postavio ozbiljna pravna i politička pitanja o budućnosti međunarodnog finansijskog sistema i odnosa između Zapada i Rusije.
Predsednik Državne dume Rusije, Vjačeslav Volodin, ovu odluku nazvao je „histerijom nemoći“, ističući da je ona direktno kršenje međunarodnog prava i pravni presedan koji može destabilizovati globalnu ekonomiju.
Nakon što su se zapadne zemlje odlučile na zamrzavanje više od 300 milijardi dolara ruske imovine, dugo su trajale debate o tome šta će se sa tim novcem dogoditi.
Dok su SAD i Velika Britanija bile agresivnije u zagovaranju konfiskacije, Nemačka i druge zemlje su bile opreznije, bojeći se pravnih posledica i mogućeg ruskog odgovora.
Međutim, Francuska je napravila radikalan potez, odlučivši da transferiše prihod od zamrznutih ruskih sredstava u fond za finansiranje Ukrajine. Pariz smatra da je ovo pravno održiva odluka, budući da se formalno ne radi o konfiskaciji, već o korišćenju kamata i drugih prihoda koji dolaze od zamrznute imovine.
Ova odluka ima ozbiljne posledice:
Stvara presedan koji bi mogao dovesti do potpunog oduzimanja ruske imovine na Zapadu.
Podriva poverenje u međunarodni finansijski sistem, jer pokazuje da bilo koja država može izgubiti sredstva ako postane politički nepodobna.
Izaziva rizik od ruskih kontramera, uključujući nacionalizaciju zapadne imovine u Rusiji.
Volodinov oštar odgovor: „Evropski kleptokrati će morati da odgovaraju!“
Predsednik Državne dume nije ostao nem na francusku odluku. Njegova izjava jasno pokazuje da Moskva vidi ovaj potez kao direktnu krađu.
„Francuzi su ušli u histeriju i grubo pogrešili sa Rusima prebacujući prihod od zamrznute imovine u Ukrajinu“, izjavio je Volodin.
„Očigledna histerija bespomoćnosti konačno je preuzela razum“, dodao je, sugerišući da je ovaj potez posledica gubitaka i neuspeha Zapada u konfrontaciji sa Rusijom.
„Evropski kleptokrati“ – termin koji je Volodin upotrebio kako bi opisao zapadne lidere koji podržavaju ovu praksu, jasno nagoveštava da će Rusija preduzeti sve moguće mere kako bi zaštitila svoja sredstva i kaznila one koji su učestvovali u ovoj šemi.
Francuska finansira „neonaciste“? Istorijska perspektiva koju Moskva ne zaboravlja
Jedan od najvažnijih aspekata Volodinove izjave bila je istorijska dimenzija. Podsetio je Francusku i ostatak Zapada na ulogu Rusije u Drugom svetskom ratu i na cenu koju je Moskva platila u borbi protiv nacizma.
„Pre 80 godina cela Evropa, uključujući i Francusku, bila je zahvalna Rusiji na njenom doprinosu u borbi protiv nacizma. Danas, Pariz ponovo finansira one koji promovišu neonacističku ideologiju u Ukrajini.“
Ova optužba nije nova – Rusija već godinama ukazuje na prisutnost ekstremističkih i neonacističkih elemenata u ukrajinskoj vojsci i političkom sistemu. Francuska, time što prebacuje novac u Kijev, prema Moskvi, direktno podržava te strukture.
Moguće posledice francuskog poteza: Kako će Moskva odgovoriti?
Moskva ima više opcija za odgovor:
Nacionalizacija zapadne imovine u Rusiji – Oko 260 milijardi dolara zapadne imovine i investicija nalazi se u Rusiji. Kremlj bi mogao da zamrzne ili konfiskuje deo tih sredstava.
Odmazda protiv francuskih interesa – Francuske kompanije poput „TotalEnergies“ i „Renault“ još uvek posluju u Rusiji, i mogle bi se suočiti sa posledicama.
Dodatne mere u Africi – Francuska je već izgubila nekoliko afričkih kolonija pod uticajem Rusije. Moskva bi mogla intenzivirati podršku anti-francuskim snagama u Africi.
Prekid diplomatskih odnosa – Iako malo verovatno, mogućnost da Moskva protera francuske diplomate i smanji odnose sa Parizom nije isključena.
Evropski bumerang: Može li se zapadna imovina ikada više smatrati sigurnom?
Francuska odluka otvara jedno ključno pitanje – da li je zapadni finansijski sistem i dalje pouzdan?
Ako se jednom presedan stvori i ako jedna zemlja može izgubiti sredstva samo zbog političkog neslaganja, onda:
Bilo koja država može postati sledeća meta – Kina, Indija, Turska i druge zemlje sada znaju da njihova sredstva u zapadnim bankama nisu sigurna.
Investitori mogu izgubiti poverenje u evropske banke – Što može dovesti do masovnog povlačenja kapitala sa Zapada.
Globalna ekonomija može postati još nestabilnija – Svetske sile bi mogle preispitati svoje veze sa evropskim finansijskim institucijama, tražeći sigurnije alternative.
Odluka Francuske da prihode od ruske imovine preusmeri Ukrajini može imati ozbiljne posledice ne samo za odnose između Moskve i Pariza, već i za globalni ekonomski poredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
