Sankcije protiv „Severnog toka 2“ neće primorati Rusiju da odustane od tog projekta, ali će negativno uticati na odnose SAD i pojedinih zapadnoevropskih zemalja, u prvom redu Nemačke i Francuske, piše politikolog Ana Mikulska u tekstu za „Forbs“.
Američke vlasti razmatraju nacrt zakona o sankcijama protiv „Severnog toka 2“, pod izgovorom da su zabrinute za energetsku bezbednost Evrope i stabilnost Ukrajine. Da bi zakon bio usvojen, potrebno je da prođe kroz niz usaglašavanja.
[adsenseyu1]
Zemlje Istočne i Centralne Evrope nadaju se da će nove američke sankcije biti usvojene. Autorka teksta, međutim, smatra da će one teško zaustaviti izgradnju gasovoda.
Sankcije mogu samo da uspore posao, da dovedu do toga da gasovod bude skuplji i da time smanje njegove prihode. Ipak, negativne posledice sankcija mogle bi da budu veće od pozitivnih, upozorava autorka teksta.
Prema njenim rečima, sankcije bi mogle da pogoršaju odnose SAD i Zapadne Evrope, uključujući Nemačku, Francusku, Italiju, Austriju, Holandiju i Švajcarsku, koje učestvuju u projektu.
Nesuglasice s evropskim partnerima mogle bi biti pogubne za SAD, sada kada su u trgovinskom ratu s Kinom, kada uvode sankcije Venecueli i Iranu, kada se suočavaju s migrantskom krizom i vode teške pregovore s Kanadom i Meksikom.
Rusija, pritom, neće odustati od projekta, makar da bi pokazala da je izdržljiva, navodi autorka. Ona prenosi reči bivšeg direktora za komunikacije u Beloj kući Entonija Skaramučija, koji rekao je da bi „sankcije imale obratno dejstvo usled ruske kulture: Rusi će jesti i sneg samo da prežive“.
[adsenseyu1]
Iako bi se baltičke zemlje i Poljska radovale uvođenju američkih sankcija protiv „Severnog toka 2“, te zemlje su, prema rečima autorke, ionako predane savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Nasuprot tome, već nategnuti odnosi SAD s Nemačkom i Francuskom mogli bi dodatno da se pogoršaju nakon uvođenja sankcija.
Autorka smatra da Sjedinjenim Američkim Državama nisu nužne sankcije da bi isporuke ruskog gasa u Evropu postale manje profitabilne. Ona predlaže da se SAD posvete razvijanju tehnologija prerade tečnog gasa, navodeći da dok god u Evropu bude stizao alternativni gas, rusko plavo gorivo će imati konkurenciju, a njegova cena će se smanjivati.
SAD, navodi ona, ne smeju da se ograniče na deklaracije, nego da daju realan podsticaj svojim kompanijama, na primer kroz nepovratne zajmove, direktno finansiranje i druge finansijske instrumente.
Autorka predlaže da se posveti pažnja novim gasnim terminalima u Poljskoj i Litvaniji, kao i da se izgrade novi cevovodi.
Evropa, takođe, treba da liberalizuje svoje tržište i da privlači konkurenciju, navodi Ana Mikulska.
Prema njenom mišljenju, ako se uzme u obzir to da će mnogi ugovori s „Gaspromom“ isteći tokom naredne decenije, razvijanje infrastrukture i liberalizacija tržišta će doneti Evropi bolju poziciju tokom novih pregovora.
Ukrajina će izgubiti prihode od tranzita gasa, navodi autorka, ali dodaje da se to neće negativno odraziti na isporuke gasa toj državi, jer ona ionako teži tome da potpuno odustane od ruskog gasa.
Mikulska smatra da će ruski gas, ipak, ostati najjeftiniji za Evropu, ali da će „Gasprom“ biti prinuđen da radi na tržištu s većom konkurencijom, što će smanjiti njegove prihode.
SAD bi mogle da postanu značajna snaga u tim promenama, što bi bilo efikasnije i bolje od sankcija, koje će pogoditi ne samo „Gasprom“ nego i pojedine američke saveznike, zaključuje autorka u tekstu za „Forbs“.
