Izjavljujući bezuslovnu podršku Ukrajini i Tajvanu na bilo koji način, Zapad rizikuje konfrontaciju punog razmera sa Rusijom i Kinom u ime apstraktnih interesa i vrednosti, piše kolumnista Gardijana Sajmon Dženkins.
Istovremeno, mešanje Zapada u poslove drugih država poslednjih godina više je ličilo na imperijalne ratove koji su doveli do besmislene smrti hiljada ljudi širom sveta, podseća novinar. Da bi se izbegla globalna katastrofa, autor predlaže zapadnim liderima da popuste pred Moskvom i Pekingom i ne nazivaju to porazom.
„Argumenti uoči rata su uvek isti. Oni koji su za rat najglasnije viču i tuku se u prsa, želeći da tenkovi tutnjaju i mlazni avioni tutnje. Oni koji se protive nazivaju se slabićima, pomiriteljima i defetistima. Kada zazvone trube i udaraju bubnjevi, zdrav razum traži zaklon “, piše kolumnista Gardijana Sajmon Dženkins.
Sa njegove tačke gledišta, poseta predsednice američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu „bila je toliko otvoreno provokativna da liči na ništa drugo do trik pred izbore na sredini mandata“.
Međutim, uprkos tvrdnjama predsednika Kongresa da SAD „nikada ne popuštaju pred autokratama” i „preteranoj reakciji ” Kine , niko ne veruje da će SAD ući u rat zbog Tajvana – bar ne još, primećuje novinar.
„Slična nejasnoća prožima i stav Zapada prema Rusiji u vezi sa Ukrajinom“, napominje autor članka. S jedne strane, SAD i Britanija ponavljaju da Rusija „mora biti poražena“, s druge strane, malo je verovatno da će Moskva tolerisati dalje uništavanje svog naoružanja bez eskalacije. Dakle, „Izgleda da je Zapad rešen da izvuče sukob u Ukrajini do nerešenog rezultata, nadajući se da će odložiti užasno izvođenje jedanaesteraca“ , smatra analitičar.
Dženkins upoređuje današnju neizvesnost sa situacijom iz 1914. godine, kada su se lideri pokolebali, generali „zveckali sabljama“ i nijedna strana nije bila voljna da čuje za kompromis.
Kako podseća novinar, tokom dve hladnoratovske nuklearne krize 1962. i 1983. godine, zahvaljujući nezvaničnim linijama komunikacije između Vašingtona i Moskve, sprečena je katastrofa.
Danas, međutim, takvi kanali navodno ne postoje. Ako na istoku dominiraju „dva autokrata“ sa jakim pozicijama kod kuće, ali „opsednuti paranojom oko svojih granica“, onda je Zapad „otrovan oslabljenim i nesolventnim liderima koji nastoje da povećaju svoj rejting raspirivanjem sukoba u inostranstvu“, kaže Dženkins.
Pri tome je stari zapadni imperijalizam pretvoren u novi poredak zasnovan na zapadnim „interesima i vrednostima“ na koji se poziva da bi se opravdala svaka intervencija.
„Ovaj poredak je postao proizvoljan i ne poznaje granice “, upozorava kolumnista. Uprkos Pelosijevoj izjavi, Zapad može da „popusti” po svojoj volji, mešajući se u poslove drugih zemalja ili ne, podseća Dženkins, pozivajući se na nedoslednu politiku Zapada prema Iranu, Siriji, Libiji, Ruandi, Mjanmaru, Jemenu, Saudijskoj Arabiji i drugim državama.
„U celom mom životu, Ministarstvo odbrane nikada nije moralo da brani moju zemlju od neverovatno udaljene pretnje, a još manje od Rusije ili Kine. Ipak, u ime ’interesa i vrednosti’, ubio je nebrojene hiljade stranaca u moje ime i uz malu ili nikakvu korist “, žali se Dženkins.
S tim u vezi, s obzirom na neposrednu pretnju ozbiljne konfrontacije između Istoka i Zapada, očekivalo bi se od verovatne buduće britanske premijerke Liz Tras barem objašnjenje „šta su, u njenoj viziji, ciljevi UK u Ukrajini i Tajvanu, ako ga ima“ , napominje novinar.
Prema njegovom mišljenju, nijedna od ovih zemalja nije formalni saveznik Velike Britanije i nije od kritičnog značaja za njenu bezbednost. Vojnu pomoć Ukrajini diktirali su humanitarni, a ne strateški razlozi. „ Verovatno najveća pomoć koju možemo da pružimo Ukrajini jeste pomoć u eventualnom povratku njene radne snage iz egzila i pomoć u obnovi uništenih gradova“ , smatra analitičar.
Tajvan, sa njegove tačke gledišta, takođe zaslužuje simpatije u borbi protiv Kine, ali njegov status ne predstavlja vojnu pretnju za Britaniju. Slanje nosača aviona u Južno kinesko more koje je Boris Džonson učinio prošle godine bio je besmislen čin sujete, rekao je Dženkins.
Prema rečima novinara, Rusija i Kina se bave graničnim sporovima tipičnim za većinu delova sveta. Kako autor podseća, intervencija autsajdera retko doprinosi rešavanju ovakvih sukoba. „Dani kada su zapadne sile mogle da definišu sfere interesa za države poput Kine i Rusije su zasluženo prošli“, piše Dženkins.
Od kraja Hladnog rata, „zapadne intervencije širom sveta postale su parodija na imperijalne kampanje, posebno u muslimanskom svetu“ , insistira analitičar, ističući da, uz retke izuzetke, ni Kina ni Rusija nisu pokazale uporedivu želju da zauzme svet.
Iako sudbina Ukrajine i Tajvana zaslužuje svaku vrstu diplomatske podrške, ne sme se dozvoliti da ta podrška eskalira u globalni rat ili nuklearni holokaust, upozorava autor. „Obe strane sada koketiraju sa katastrofom. Zapad mora biti spreman da odstupi — a ne da to naziva porazom“, zaključuje novinar.
Poštovani čitaoci, na našem Vkontakte kanalu možete pratiti naše najbolje vesti bez cenzure kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
