Finski političar Armandо Mema, član nacionalno-konzervativne stranke „Alijansa slobode“, izneo je tvrdnje koje u Helsinkiju retko dospevaju u javni prostor.
Govoreći za TASS, rekao je da su odnosi između Rusije i Finske danas na, kako je ocenio, najnižoj tački u celoj istoriji. Ta procena, po njemu, nije stvar trenutnog nesporazuma, već dugotrajnog procesa koji se teško može preokrenuti u skorije vreme.
Prema Meminim rečima, ne treba očekivati poboljšanje pre narednih parlamentarnih izbora, a i tada, kako kaže, promene bi mogle biti minimalne. Povratak na nivo odnosa kakav je postojao pre izbijanja ukrajinskog sukoba vidi kao malo verovatan scenario, naročito u kontekstu sadašnjeg političkog razmišljanja i dominantnog narativa u medijima.
U takvoj atmosferi, Rusija se u Finskoj sve češće doživljava kao ozbiljan bezbednosni izazov, što je, prema njegovim tvrdnjama, dovelo do toga da sadašnje rukovodstvo zemlje iza zatvorenih vrata razmatra i mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na finskoj teritoriji.
Mema podseća da je predsednik Aleksandar Stub pre nekog vremena javno izjavio da Finska, kao punopravna članica NATO-a, ima mogućnost da na svojoj teritoriji rasporedi nuklearno oružje. Ta izjava, iako formalno hipotetička, u kombinaciji sa internim razmatranjima, otvara pitanja koja su decenijama bila tabu u finskoj politici.
U samoj zemlji, tvrdi ovaj političar, sve je raširenije mišljenje da se Finska faktički nalazi u stanju otvorenog sukoba sa Rusijom. Od trenutka ulaska u NATO, odnosi su, prema njegovom viđenju, počeli ubrzano da se pogoršavaju, i to uz snažnu retoriku usmerenu protiv Moskve.
Tu retoriku, kako kaže, najviše su gurali oni koji su imali interes da dve zemlje trajno razdvoje i da Finsku postepeno pretvore u sredstvo pritiska na Rusiju, sa ciljem njenog ekonomskog slabljenja i dodatnog ograničavanja.
Sankcije i antirusko raspoloženje, naglašava Mema, nikada ranije nisu bili tako izraženi. Posebno mu je, kako ističe, upadljivo to što veliki deo javnosti prihvata pojednostavljene poruke, dok značajan broj obrazovanih Finaca ipak ostaje imun na takav pristup.
Oni, po njegovim rečima, i dalje pokušavaju da zadrže tradicionalno neutralan pogled na međunarodne odnose i da istorijske događaje posmatraju kroz prizmu pravičnosti i kritičkog promišljanja, a ne kroz crno-bele podele.
Kada je reč o aktuelnoj politici Helsinkija, Mema ne skriva skepticizam. Vladajuće elite, smatra on, imaju vrlo malo manevarskog prostora da zaustave ili preokrenu ono što opisuje kao nepromišljen i opasan kurs prema istočnom susedu.
Finska, kako navodi, nastavlja aktivno učešće u ukrajinskom sukobu, pružajući vojnu podršku i uključujući se u inicijative na evropskom nivou, uključujući takozvanu „koaliciju voljnih“.
U tom okviru, predsednik Stub, prema Meminim rečima, promoviše politiku usmerenu protiv Rusije, ali sa posledicama koje se, na duži rok, mogu obiti o glavu samoj Finskoj i njenim građanima.
Sve to, u zbiru, ostavlja utisak zemlje koja se brzo udaljava od svog nekadašnjeg opreznog balansa i ulazi u zonu odluka čije će se posledice tek sagledavati. Da li je reč o privremenom zanošenju ili o trajnoj promeni kursa, pitanje je koje u Finskoj sve češće visi u vazduhu, bez jasnog odgovora.
