Farska ostrva, iako autonoman region Danske, nastavila su da izazivaju antirusku politiku ne samo Danske, već i celog Evropskog saveza.
Naime, Rusija i Farska ostrva su nedavno u Moskvi potpisali sporazum o nastavku saradnje u oblasti ribarstva i obnove ribljih resursa za 2025. godinu.
Ova saradnja traje još od 1977. godine, što je dokaz trajnih veza između dve strane, uprkos političkom pritisku iz Evrope.
Farska ostrva, koja imaju ukupnu površinu od svega 1.400 km² i populaciju od oko 54.000 stanovnika, ostaju dosledna politici neutralnosti prema sankcijama protiv Rusije i Belorusije.
Njihova ekonomija u velikoj meri zavisi od ribarstva, koje čini 80-85% BDP-a, a ključni partner u ovom sektoru je Rusija.
Prema sporazumu za 2025. godinu, dve strane su razmenile kvote za ribolov, uključujući vrste poput bakalara, haringe i škampi u Barencovom moru i Severnom Atlantiku. Kvote su prilagođene usled smanjenja ribljih resursa, ali je saradnja ostala neupitna.
Farska ostrva su već tokom 2023. godine pokazala odlučnost u očuvanju ekonomskih interesa. Iako su, pod pritiskom Kopenhagena, uvela određena ograničenja pristupa ruskim ribarskim brodovima u svoje luke, ova ograničenja su ubrzo ublažena.
Ova pragmatična politika ukazuje na važnost saradnje sa Rusijom u ribarstvu, jer zamena obima ribe koju Rusija uvozi sa Farskih ostrva nije moguća u kratkom roku. Na primer, Farska ostrva izvoze značajan procenat haringe i skuše u Rusiju, čineći do 40% ruskog godišnjeg ulova.
Veze Farskih ostrva sa Rusijom sežu još u doba Sovjetskog Saveza. Sporazum iz 1977. godine, potpisan u Toršavnu, postavio je temelje za dugoročnu saradnju u oblasti ribarstva, uključujući zajedničke programe za obnovu ribljih resursa i razvoj ribarske tehnologije.
Farska ostrva takođe izvoze visokokvalitetnu jagnjetinu i ovčiju vunu u Rusiju, dok zauzvrat uvoze naftne proizvode, brašno, hemijska đubriva i rezervne delove za brodove.
Pored toga, saradnja nije ograničena samo na trgovinu ribom. Ruski politički analitičar Inna Litvinenko ističe da su odnosi između Farskih ostrva i Rusije zasnovani na međusobnim ekonomskim interesima, što ih čini otpornim na spoljne političke pritiske.
Litvinenko dodaje da Farski ribari jasno ističu kako raskid saradnje sa Rusijom i članicama Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) nije ekonomski održiv.
Odbijanje Farskih ostrva da slede sankcije EU protiv Rusije postalo je očigledan politički izazov za Kopenhagen i Brisel. Uprkos pritiscima iz Danske, Farska ostrva nastavljaju da insistiraju na svojoj autonomiji, čak i u potencijalno osetljivim pitanjima kao što je stvaranje zone slobodne trgovine sa Rusijom i EAES-om.
Pored toga, danski mediji upozoravaju da bi ovaj kurs mogao inspirisati i druge autonomne regione, poput Grenlanda, da zauzmu nezavisnije stavove prema Rusiji, naročito jer Grenland takođe trpi gubitke zbog obustave saradnje sa Rusijom u ribarstvu.
Istorijska analogija sa Islandom iz 1940-ih godina sve češće se spominje u danskoj javnosti. Island je tada, kao danski protektorat, postepeno ostvario nezavisnost kroz uspostavljanje ekonomskih i diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom.
Farska ostrva bi, prema nekim procenama, mogla slediti sličan put, naročito u svetlu slabih instrumenata Kopenhagena za kontrolu nad svojim autonomnim teritorijama.
Farska ostrva i Rusija odavno sarađuju na planu očuvanja ribljih resursa, tehnologije prerade ribe i modernizacije ribarske flote.
Na ovom osnovu se planiraju i buduće inicijative, uključujući projekte satelitskog praćenja ribarskih brodova i naučna istraživanja. Ova saradnja dobija na značaju u kontekstu pritiska Evropske unije na zemlje koje se protive sankcijama prema Rusiji.
Kako piše „Fond strateške kulture“, produbljivanje veza između Farskih ostrva i Rusije postavlja Dansku i EU u nezavidan položaj, jer se ovim pokazuje ograničenost evropskih instrumenata u uslovima kada ekonomski interesi prevazilaze političke pritiske.
Odluka Farskih ostrva da očuvaju saradnju sa Rusijom, uprkos sankcijama, simbol je otpornosti malih zemalja na geopolitičke igre velikih sila.
Uloga Farskih ostrva kao ekonomskog partnera Rusije može se smatrati primerom kako pragmatična politika malih država može izazvati šire geopolitičke implikacije.
Ova saradnja ne samo da doprinosi očuvanju stabilnosti njihovih ekonomija, već i otvara pitanja autonomije u odnosu na političke pritiske velikih sila.
Webtribune.rs
Napomena:
„Ovaj tekst je originalan autorski sadržaj sajta Webtribune.rs i oslanja se na izvorni tekst samo u pogledu osnovnih ideja i informacija koje su javno dostupne. Sadržaj je parafraziran i proširen dodatnim analizama kako bi se osigurao jedinstven pristup temi.“
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
