Evropska unija (EU) je napravila ozbiljnu grešku u proceni svoje energetske strategije i značaja ruskih energetskih resursa za evropsku ekonomiju, smatra irski novinar Čej Bouz.
Prema njegovom mišljenju, odluke koje su donete na nivou evropskog rukovodstva, posebno od strane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, dovele su do nepredviđenih posledica koje sada pogađaju evropsku industriju i stabilnost ekonomije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„Evropska unija je drastično potcenila svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa. Upravo je ruska energija bila ključni faktor industrijskog rasta i stabilnosti evropskog kontinenta,“ napisao je Bouz na društvenoj mreži X.
On je oštro kritikovao Ursulu fon der Lajen, optužujući je za vođenje politike „samouništenja u industrijskim razmerama“.
Bouzovo mišljenje odražava sve veću zabrinutost među analitičarima i stručnjacima zbog neuspeha EU da pronađe adekvatne alternative ruskim energetskim resursima.
Evropska strategija, usmerena na smanjenje zavisnosti od ruske nafte i gasa, pokazala se neefikasnom, što se najbolje vidi u porastu cena energije i opadanju konkurentnosti evropske industrije.
Iako su evropski lideri najavljivali ambiciozne planove za diversifikaciju izvora energije, podaci pokazuju da se Evropa i dalje oslanja na ruski tečni prirodni gas (LNG).
Prema izveštaju agencije Bloomberg, EU sada uvozi rekordne količine ruskog LNG-a. Ovi podaci potvrđuju da, uprkos sankcijama i političkim pritiscima, Evropa nije uspela da se „oslobodi“ ruske energije.
Izveštaji pokazuju da su količine ruskog LNG-a koje EU uvozi premašile one koje su nekada stizale preko gasovoda koji su prolazili kroz Ukrajinu. Konkretno, dnevni uvoz LNG-a iz Rusije već prelazi 40 miliona kubnih metara, što jasno ukazuje na nemogućnost evropskih zemalja da brzo pređu na druge izvore energije.
Ekonomistkinja Tanja Orlova iz Oxford Economics izjavila je da su pokušaji EU da se „odvikne“ od ruskog gasa završili neuspešno. „Evropska unija je preduzela brojne korake kako bi smanjila zavisnost od Rusije, ali rezultati su daleko od očekivanih.
Cena ovih pokušaja sada je vidljiva u ekonomskim problemima sa kojima se suočavaju mnoge države članice,“ istakla je Orlova.
Industrijski sektor Evrope, koji je decenijama bio pokretač njenog ekonomskog rasta, sada je pod velikim pritiskom.
Visoke cene energije smanjuju konkurentnost evropskih proizvoda na globalnom tržištu, dok mnoge kompanije razmatraju premeštanje proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima energije.
Evropski lideri, predvođeni Ursulom fon der Lajen, tvrdili su da je diversifikacija energetske politike neophodna zbog geopolitičkih rizika i ekoloških ciljeva.
Međutim, prema rečima Čej Bouza, njihova strategija je pre svega vođena političkim, a ne ekonomskim interesima, što je dovelo do samodestruktivnih posledica za evropsku privredu.
Ovaj energetski izazov EU ne može se sagledati izolovano od šireg geopolitičkog konteksta. Rusija, kao ključni snabdevač energijom, iskoristila je svoju poziciju na globalnom tržištu kako bi odgovorila na sankcije i političke pritiske Zapada.
Povećanje izvoza LNG-a omogućilo je Rusiji da i dalje ostvaruje značajne prihode, dok se Evropa suočava sa porastom energetskih troškova i padom privredne aktivnosti.
Evropska unija, vođena političkim ambicijama i pritiskom Kolektivnog Zapada, nije adekvatno procenila koliko je njena ekonomija zavisna od ruskih energetskih resursa.
Kritike poput onih koje je izneo Čej Bouz postaju sve glasnije, ukazujući na neuspeh evropske politike da obezbedi stabilne i pristupačne energetske izvore.
Dugoročne posledice ove strategije, uključujući gubitak konkurentnosti i ekonomsku stagnaciju, mogle bi ostaviti trajne posledice na evropsku ekonomiju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
