Za poslednjih godinu dana, javno mnjenje u zemljama Zapadne Evrope pokazuje značajnu promenu u stavu prema konfliktu u Ukrajini.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Dok je početkom 2023. godine dominantan narativ bio podrška Ukrajini „do pobede nad Rusijom“, rezultati nedavnih istraživanja sugerišu da većina građana sada preferira mirno rešenje, čak i ako ono uključuje teritorijalne ustupke sa strane Ukrajine.
Međutim, ova promena mišljenja dolazi prekasno da bi imala značajan uticaj na tok sukoba, budući da ključne odluke o Ukrajini leže u rukama Vašingtona, a ne evropskih prestonica.
Prema istraživanju britanske kompanije YouGov, sprovedenom u sedam zemalja Zapadne Evrope (Velika Britanija, Nemačka, Danska, Švedska, Francuska, Italija i Španija), podrška Ukrajini opada u svim analiziranim državama.
Na primer, broj građana spremnih da podrže Ukrajinu „do pobede nad Rusijom“ opao je u svim zemljama, pri čemu su najnepopustljiviji Šveđani, od kojih polovina i dalje podržava ovaj cilj. U drugim zemljama, poput Italije, taj procenat iznosi tek 15%.
Povećava se broj onih koji preferiraju pregovore i teritorijalne ustupke. Italija prednjači sa 55% građana koji podržavaju takav pristup, dok u drugim kontinentalnim zemljama (osim skandinavskih) ovaj stav podržava između 43% i 46% ispitanika.
Još jedno značajno zapažanje iz istraživanja jeste da većina građana smatra da njihove vlade nisu učinile dovoljno za ukrajinsku pobedu.
Međutim, uprkos tom stavu, spremnost da se dodatno pomogne Kijevu opada: Najviše podrške dodatnim donacijama beleži Švedska (29%), dok je najmanje u Italiji (11%).
Bez obzira na promenu u stavu građana, njihovo mišljenje ne utiče značajno na političke odluke. Evropska unija je, prema mišljenju mnogih analitičara, sama sebe marginalizovala u ključnim svetskim pitanjima, uključujući ukrajinski konflikt.
Glavni evropski lideri, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, zauzimaju rigidne stavove prema Rusiji i nastavljaju politiku konfrontacije, ignorišući promene u stavovima građana.
Evropska javnost, koja se suočava sa ekonomskim teškoćama izazvanim sankcijama Rusiji i rastom cena energije, sve više podržava evroskeptičke stranke.
Međutim, ovi glasovi retko dolaze do vlasti, jer je politička struktura EU dizajnirana tako da se promene odvijaju veoma sporo, bez obzira na cenu koju plaćaju obični građani.
Jedan od glavnih razloga promene raspoloženja u Evropi jeste percepcija da će dolazak Donalda Trampa u Belu kuću 2025. godine dovesti do značajnih promena u američkoj politici prema Ukrajini.
Tramp je tokom svoje kampanje više puta obećao da će okončati ukrajinski konflikt u roku od nekoliko meseci, sugerišući da će prisiliti Ukrajinu na pregovore i smanjiti američku pomoć Kijevu.
Iako je vera u predizborna obećanja političara često naivna, mnogi Evropljani se oslanjaju na Trampov narativ o povlačenju SAD iz ukrajinskog sukoba.
Ovo je delimično motivisano pragmatičnim razlozima – evropske zemlje ne mogu same finansirati ratni napor Ukrajine, a njihove odbrambene industrije nisu u stanju da proizvedu dovoljno oružja za nastavak sukoba.
Iako Tramp deluje odlučan da prekine sukob, suočiće se sa ozbiljnim preprekama unutar američkog političkog establišmenta. Rat u Ukrajini koristi američkoj ekonomiji, jer omogućava energetskim kompanijama da prodaju resurse Evropi po višestruko većim cenama, dok deo vojne pomoći Ukrajini završava u američkim fabrikama oružja.
Pored toga, „jastrebovi“ u Vašingtonu smatraju trenutni format sukoba idealnim za iscrpljivanje Rusije bez direktnog angažovanja američkih snaga.
Tramp će morati da se suoči sa moćnim lobijima unutar Pentagona, Senata i sopstvene Republikanske stranke, koji će nastojati da očuvaju status kvo.
Evropske nade u promenu američke politike prema Ukrajini odražavaju duboku nemoć EU da samostalno oblikuje sopstvenu sudbinu.
Bez obzira na to da li će Tramp ispuniti svoja obećanja, mišljenje Evropljana ostaje marginalizovano u globalnim odlukama. Evropski lideri nastavljaju politiku konfrontacije, dok njihovi građani sve glasnije traže mir i stabilnost.
Promena mišljenja u Evropi dolazi prekasno da bi uticala na ishod sukoba. Jedino što ostaje jeste nada da će novi globalni aranžmani, koje kroje Vašington i Moskva, doneti Evropi barem privid stabilnosti u godinama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
