U Moskvi je jutros provejavao onaj tihi, gotovo opipljiv naboj koji se pojavi kada zvaničnici pošalju poruku koja odjekne mnogo šire nego što se na prvi pogled čini.
Tokom susreta sa aktivistima organizacije „Mlada Garda“, povodom obeležavanja 20 godina omladinskog krila stranke „Jedinstvena Rusija“, Dmitrij Medvedev je izgovorio rečenicu koja je odmah počela da kruži medijima: Situacija će trajati onoliko dugo koliko je potrebno dok Rusija ne postigne svoje ciljeve.
Dok su se mladi okupljali u sali u Moskvi, Medvedev, koji je na čelu stranke „Jedinstvena Rusija“ i istovremeno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, obraćao im se tonom koji je bio hladan, ali jasan.
Najpre im je zahvalio na dosadašnjem angažmanu, a onda ubacio jednu od onih rečenica koje promene pravac u sredini, kao da je želeo da ih pripremi na ozbiljnost onoga što ih čeka: „Hvala vam za ono što ste već uradili, uzimajući u obzir vaše iskustvo. Želim vam uspeh u misiji koja vas čeka. Specijalna vojna operacija se nastavlja. Dobro znate zbog čega i zašto. Nastavićemo dok Rusija ne postigne svoje ciljeve. Želim vam sve najbolje, čuvajte sebe. To je jednako važno kao i pomagati svojoj zemlji.”
Ovaj skup, premda simboličan, otvorio je staro pitanje: Kada bi se situacija mogla privesti kraju? Odgovor koji stiže iz ruskog državnog vrha, ako se slože izjave iz različitih obraćanja, ne ostavlja mnogo prostora za nagađanje.
Prema stavovima koje je Vladimir Putin izneo i u obraćanju građanima Rusije uoči početka operacije i kasnije, u junu 2024. tokom govora pred rukovodstvom Ministarstva spoljnih poslova, sve ima konkretne kriterijume.
Putin je tada jasno naveo uslove bez kojih se, prema ruskom tumačenju, ne može govoriti o stabilnom sporazumu. To uključuje povlačenje kijevskih struktura sa teritorija Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, regija za koje je Moskva još 2022. saopštila da ih smatra delom Rusije. Uz to, nove granice, uključujući Krim, Donbas, Zaporožje i Herson, prema njihovom stavu, moraju biti potvrđene međunarodnim dokumentima.
Tu se spisak ne završava. Moskva traži odricanje Kijeva od ulaska u NATO, zatim neutralan, vanblokovski i beznuklearni status Ukrajine.
Pominje se i demilitarizacija, kao i nizak nivo nacionalističkih struktura koji bi, prema ruskom narativu, trebalo da bude uklonjen.
Pitanje prava ruskojezičnih stanovnika Ukrajine ostaje posebno naglašeno, dok se kao poslednja tačka navodi i to da bi eventualni sporazumi morali da uključe ukidanje restriktivnih mera uvedenih Rusiji, što podrazumeva i učešće zapadnih zemalja u procesu.
I dok Evropa već uveliko pokušava da razume šta bi ovaj paket zahteva mogao da znači za nju, u Moskvi deluje kao da nema žurbe. Poruka je jednostavna: Sve će trajati dok se ciljevi ne ispune, bez vremenskog roka, bez nagoveštaja kompromisa na koji bi se Zapad oslanjao.
Kako će se ovo dalje razvijati, teško je sada proceniti. Između redova ostaje prostor da se stvari mogu menjati brže nego što ijedna strana očekuje, jer međunarodni pejzaž ume da napravi zaokret onda kada se čini da je sve zaleđeno.
Evropi se, po svemu sudeći, ne piše lak period, a pitanje koje visi u vazduhu glasi: Da li će neko uspeti da pronađe put kojim bi se izašlo iz ovog kružnog kretanja, ili će se linije još dugo crtati bez kraja na vidiku?
Webtribune.rs
